Херш: Бајден саботажом Северног тока притиснуо Немачку да подржи рат у Украјини

У ексклузивном интервјуу за "Политико" чувени амерички новинар и добитник Пулицерове награде Симор Херш одговорио је на критике оних који оспоравају резултате његове независне истраге.

Херш је још једном поновио да не одступа од тврдњи да Сједињене Америчке Државе и Норвешка стоје иза напада на гасовод и додао да, са друге стране, не зна шта "се тачно налазило у глави америчког председника Џозефа Бајдена у септембру прошле године", уколико је истина да је Вашингтон налогодавац саботаже на Северни ток 1 и 2.

Ипак, он наводи да би, према сазнањима које је добио до сада, главни мотив Бајдена било то да Немачку лиши опције да у потпуности искористи све капацитете Северног тока. На тај начин, Бајден је хтео да се осигура да немачки канцелар Олаф Шолц неће одустати од подршке "рата у Украјини", тврди Херш.

"Хтео је да буде сигуран да ће имати подршку Немачке", наводи он и додаје да је то најбољи закључак до којег је дошао на основу података које је добио од свог поверљивог извора са педесетогодишњим обавештајним искуством.

Чланке "Вашингтон поста" и "Њујорк тајмса" Херш је, са друге стране, назвао једним видом испољавања панике и пародијом.

Осим тога, он напомиње и да су амерички званичници својим изјавама допринели томе да свако може да посумња у то да је Вашингтон био умешан у инцидент. Као пример наводи изјаву америчког државног секретара Ентони Блинкена од 30. септембра прошле године, у којој овај дипломата, свега неколико дана након експлозије у Балтичком мору, говори "да је то фантастична могућност да дође до ослобађања од зависности од руских енергената и да се на тај начин спречи да председник Русије Владимир Путин искористи енергенте као инструмент којим би он могао да оствари своје империјалистичке циљеве".

У исто време, Политико подсећа да је и заменица Блинкена, Викторија Нуланд, у јануару ове године изјавила да је Влада САД-а веома задовољна што је дошло до експлозије на гасоводу и што се он сада претворио у "комад метала на дну мора".

Баш као ни председник Русије Владимир Путин, ни Херш није у потпуности искључио могућност да би Северни ток поново могао да заживи, те због тога он подсећа на то да су током напада на гасовод уништена само три од четири цевовода, што значи да постоји још један нетакнути који би потенцијално некада могао бити искоришћен.

Нешто слично је, подсетимо, Путин споменуо јуче, када је рекао да гасоводи Северни ток 1 и 2 имају будућност уколико европски партнери буду поново размишљали о националним интересима. 

Одговарајући на критику свих оних који га оптужују да су његове тврдње поткрепљене изјавама само једног извора, те да су његови текстови стога "танки", Херш поручује да га такве поруке ни мало не збуњују, јер је он врло добро свестан колико су поуздани његови извори, а додаје и да су сви они са којима је икада разговарао током својих истрага увек знали да им је анонимност загарантована.

"Ни један од мојих извора које сам користио током последњих 50 година никада није имао проблема због тога што је разговарао са мном. То је због тога што се ја врло пажљиво односим према ономе што пишем. И то није случајно", казао је Херш.

Патрушев: САД и Британија једине имају капацитете да изведу саботажу на Северном току

У разговору са новинарима "Политика", он се осврнуо и на тему капацитета америчких обавештајних служби. Додао је да је Бајден имао овлашћења да нареди службама да истраже саботажу Северног тока, уколико је то хтео, те да чињеница да то није урађено само указује на то да у Вашингтону врло добро знају шта се десило.

"Тајне истраге које спроводи америчка Централна обавештајна агенција су, по мом мишљењу, једна од највреднијих ствари које обавештајна служба ради. Али нико из Бајденове администрације није тражио од обавештајних служби да испитају" напад на гасовод у Балтичком мору, рекао је он.

Херш је додао и да је улога Норвешке у целом случају знатно већа него што се мисли, те да он има информације које то потврђују, а које је сазнао након објаве првобитног чланка. Међутим, о њима он још није јавно говорио.

Ипак, он јесте поновио да су "односи САД-а и Норвешке изузетно блиски, а посебно у морској сфери", те напоменуо да је то тако било и раније, што се касније само наставило у случају Северног тока.