Свет
Правосуђе или нешто више: Шта се крије иза масовних протеста у Израелу?
Јеврејску државу већ неколико месеци потресају масовни протести против најављене реформе правосуђа, али и против владе премијера Бењамина Нетанијахуа
Израелски премијер Бењамин Нетанијаху одлучио је да привремено обустави најављену реформу правосудног система, која је изазвала много контроверзи и довела до највећих протеста у новијој сторији те блискоисточне државе.
"Из жеље да спречим раздор у нацији, одлучио сам да одложим друго и треће читање како бих постигао широки консензус", рекао је Нетанијаху у телевизијском обраћању нацији.
Протести су избили 7. јануара ове године, неколико дана након што је министар правде Јарив Левин најавио реформу. Од почетних 20.000 грађана колико се окупило у Тел Авиву, број протестаната је нарастао на више стотина хиљада незадовољних широм земље.
Протести су се радикализовали након што је Нетанијаху прошле недеље сменио министра одбране Јоава Галанта, након што се он јавно успротивио реформи и упозорио да би она могла негативно да утиче на безбедност земље.
Највећи израелски синдикат "Хистадрут" најавио је у понедељак серију масовних протеста и штрајкова, а ускоро су им се придружили и израелски здравствени радници. Лидер тог синдиката Арнон Бар Давид позвао је Нетанијахуа да заустави реформу правосудног система и врати Галанта на његову доскорашњу функцију.
Након што је најављен контрамитинг присталица власти и правосудне реформе, који би драстично повећао ризик од физичког обрачуна две групе, Нетанијаху је одлучио да "притисне кочницу" и замрзне контроверзне промене закона.
"Не може бити грађанског рата. Израелско друштво је на опасном путу који може довести до директног судара. Налазимо се усред кризе која угрожава основно јединство међу нама, и онда од свих нас захтева да се понашамо одговорно", рекао је израелски премијер током обраћања.
Контраверзна реформа
Реформа правосуђа, коју је предложила десно оријентисана влада у чији састав улазе Нетанијахуова партија Ликуд и њени савезници из редова религиозних јеврејских партија, од самог почетка је наишла на оштре критике опозиције, али и великог броја грађана.
Суштину реформе, за коју аналитичари тврде да представља најзначајнију измену у израелском правосуђу од оснивања те државе 1948. године, чини покушај ограничавања моћи Врховног суда, који традиционално важи за једну од најмоћнијих институција у тој земљи.
За разлику од већине држава, Израел нема класичан кодификовани устав, већ 13 "квазиуставних" Основних закона, што Суду даје релативно велику дозу флексибилности при доношењу пресуда и одлучивању шта је уставно, а шта није.
Реформа коју предлаже Нетанијахуова влада за циљ има ограничење моћи Врховног суда и јачу демократску контролу истог од стране израелског парламента Кнесета. Она предвиђа да би законодавно тело требало да има примат у односу на правосуђе, односно да би Кнесет могао да усвоји чак и оне законе које Врховни суд прогласи противуставним.
"Ми идемо да гласамо, из изборног циклуса у изборни циклус, али људи које ми нисмо изабрали доносе одлуке у наше име", рекао је министар правде и један од главних заговорника реформе Јарив Левин.
Поред тога, реформа предвиђа и да се избор судија, који је до сада вршило специјално судско тело, премести у Кнесет, чиме би он постао више демократски, али и више политизован.
Противници реформе, ипак, наводе друге аспекте тог закона, а пре свих део који регулише када израелски премијер може бити проглашен "неспособним за обављање дужности".
Како се предвиђа у реформи, да би израелски премијер на тај начин био смењен, неопходно је да чланови владе такву одлуку усвоје двотрећинском већином, након чега би она у Кнесету морала да буде потврђена на исти начин. Другим речима – докле год израелски премијер има лојалне савезнике и стабилну већину у парламенту, он поседује и де факто имунитет од кривичног гоњења.
Тај детаљ је од посебног значаја ако у обзир узмемо чињеницу да се против Нетанијахуа воде поступци за корупцију, давање мита и куповину утицаја. Критичари израелског премијера оптужују да реформу покушава да "прогура" како би себе заштитио од кривичног гоњења.
Политичка криза Израел потреса још од 2019. године
Још један од фактора који је довео до све веће поларизације израелског друштва је и политичка криза, која ту државу потреса већ пуне четири године. Наиме, Израелци су између 2019. и 2022. године на биралишта излазили чак пет пута, пошто ни једни парламентарни изборни нису успели да изроде стабилну већину у Кнесету.
Протести против Нетанијахуа, који је у том периоду обављао функцију вршиоца дужности премијера, у том периоду постали су честа појава, пошто је лево-либерални део израелског друштва током 2020. и 2021. више од годину дана организовао шетње против њега и његове партије. Ти протести окончани су тек након јулских избора из 2021. године, када је Нетанијаху након пуних 12 година напустио премијерску позицију.
Шаренолика коалиција центриста, левичара и арапских партија, која је формирана након избора 2021. године, није имале скоро ништа заједничко осим противљења Нетанијахуу. Она је издржала свега годину дана пре него што су унутрашње поделе довеле до њеног цепања почетком прошлог лета, а Израелци су се (поново) упутили на биралишта.
Нетанијахуов Ликуд и његови савезници на десници коначно су на ванредним парламентарним изборима прошлог новембра успели освоје стабилну већину и формирају прву функционалну владу у Израелу након готово четири године.
Ипак, политичкој нестабилности није дошао крај, пошто су формирање нове владе пратиле многе контроверзе. Највише пажње привукло је именовање Итамара Бен-Гвира, лидера десничарске парије Оцма Јехудит (Јеврејска моћ) и човека ког многи оптужују да је јеврејски екстремиста, на место министра за националну безбедност.
Нови протести, а организатор из САД?
Нова серија протеста избила је 7. јануара ове године, неколико дана након што је министар правде Јарив Левин најавио реформу. Тог дана се у Тел Авиву окупило око 20.000 људи, а тај број је наредним данима и недељама постепено растао.
Иако израелски званичници о томе нису говорили јавно, последњих недеља у јавности су у почели да се појављују наводи да би протести могли бити подржани из иностранства, пре свега из Сједињених Америчких Држава.
"Тајмс оф Израел" је почетком марта пренео да је неименовани високи званичник у израелској влади рекао да су масовни протести против реформе правосуђа делимично финансирани од стране Бајденове администрације.
"Протести су финансирани и организовани уз помоћ више милиона долара", рекао је он том приликом.
Сличне тврдње недавно је изнео и израелски политички коментатор Јаков Бардуго, док је Нетанијахуов син Јаир на Твитеру поделио чланак "Брајтбарта" у ком се тврди да амерички Стејт департмент стоји иза једне од група које организују протесте, а чији је циљ рушење његовог оца и долазак на власт владе која би била отворенија за споразум са Ираном.
Амерички званичници оштро су демантовали те наводе, али је јасно да односи Нетанијахуа и администрације председника Бајдена нису ни приближно толико добри као што су били са његовим претходником Доналдом Трампом.
Подсетимо, Трампова администрација одиграла је кључну улогу у постизању споразума о нормализацији односа између Израела и четири арапске земље: Бахреина, УАЕ, Марока и Судана.
