Свет

"Политико": Турска је главобоља без које НАТО не може

Анкара у НАТО-у може да игра по својим правилима, чак и када се директно противи диктатима из Брисела и Вашингтона
"Политико": Турска је главобоља без које НАТО не може© Tanjug/AP Photo/File

Турска је прихватила улазак Финске у НАТО, али када је Шведска у питању - Анкара још не попушта. И НАТО ће то морати да прихвати, пише "Политико".

Непопустљива блокада шведске пријаве за чланство у Северноатлантској алијанси је последња у низу потеза Турске на које се на Западу не гледа благонаклоно. Турска је 2017. године од Русије купила притвваздушни систем С-400, док у Сирији ратује против курдских снага које уживају подршку Вашингтона.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган је, такође, једини лидер неке чланице НАТО-а који и даље одржава редовну комуникацију са руским председником Владимиром Путином, а Турска је до пре само неколико дана блокирала и чланство Финске у Алијанси.

У приватним разговорима, многи западни званичници оштро критикују Анкару и њену спољну политику, наводи "Политико". Неки од њих преиспитују чак и само чланство Турске у НАТО-у, чија је чланица од 1952. године.

НАТО званичници, ипак, нису показали жељу да се баве овим питањем. Они инсистирају на томе да се НАТО и Турска налазе у односу обостране користи - а савезници, као што су то радили годинама, само морају да осмисле како да ту везу учине функционалном.

Они наглашавају да је Турска има другу по величини војску у НАТО-у. Она активо учествује у мисијама алијансе, што се не може рећи за све државе чланице. И што је можда и најбитније, Турска се налази на изузетно значајној локацији, између Европе и Блиског истока, Средоземног и Црног мора.

Западу су значајни и односи Турске са Русијом, пошто многи верују да би управо Анкара могла да буде посредник у мировним преговорима Москве и Кијева, наводи "Политико".

"Турска је важан НАТО савезник - и за то постоји много разлога", рекао је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, наводећи њен географски положај, борбу против Исламске Државе, подршку Украјини и улогу у постизању споразума о житарицама.

"Они су затворили Босфор за ратне морнарице", додаје он, "што је смањило руске капацитете у Црном мору и око Крима".

Другим речима, НАТО-у Турска треба, чак и са свим проблемима које им ствара. Због тога је та Алијанса и спремна на давање многих уступака Анкари.

Са друге стране, наводи "Политико", и Турска жели да остане део западног блока, чак и ако се понекад одметне од заједничке политике.

Турска спољна политика чини је специфичном у односу на остале чланице НАТО-а.

Она је осудила руску Специјалну војну операцију, послала је помоћ Украјини, али је одбила да уведе санкције Русији. Ердоган се током последњих годину дана више пута састао са својим руским колегом Владимиром Путином, а њихови разговори телефоном још су чешћи.

"Турска води политику прагматичног балансирања како би максимизовала сопствену корист", рекао је неименовани европски дипломата за "Политико".

Турски званичници, са друге стране, своју земљу виде као посредника. Они сматрају да је њихова земља може да буде мост према државама са којима Запад има лоше односе.

"И поред многих неслагања, ми имамо функционалне канале комуникације са Русијом", рекао је један анонимни турски званичник.

Турска је, како он наглашава, помогла у постизању споразума о извозу украјинских житарица преко Црног мора. Споразум је "спречио кризу прехрамбених производа", наглашава турски званичник, додајући да Турска игра активну улогу и у размени заробљеника.

Други турски званичник нагласио је за "Политико" да "нико не може да тврди да је Турска на било који начин изузетак у западном савезу", већ да "поједини савезници немају разумевања за наше виталне интересе и безбедносне бриге".

Било да је гледају као помоћ или као смету, Турска не само да је успела да игра по својим правилима, већ је и ојачала сопствену позицију.

Алијанса је 2010. године именовала турског службеника на место помоћника генералног секретара за политику одбране и планирање. Документи НАТО-а рутински наглашавају терористичку претњу алијанси - што представља уступак Анкари, наводи "Политико".

Већина других савезника "не би желела да буде изолована, да буду лоши момци", рекао је некадашњи званичник НАТО-а Џејми Шеј. Турској, са друге стране, "то не смета", додаје он. "То јој чак даје додатну моћ и уцењивачи потенцијал".

image