"Фајненшел тајмс": САД, Немачка и Мађарска против "мапе пута" за улазак Украјине у НАТО

Сједињене Државе противе се позивима неких европских савезника да се Украјини понуди "мапа пута" за чланство у НАТО-у на јулском самиту Северноатлантске алијансе, пише "Фајненшел тајмс" уз коментар да је то показало поделе на Западу по питању брзог чланства Кијева у Алијанси.

САД, Немачка и Мађарска се опиру напорима земаља попут Пољске и балтичких држава да Кијеву понуде дубље везе са НАТО и јасне изјаве подршке њиховом будућем чланству, рекла су за "Фајненшел тајмс" четири званичника укључена у разговоре.

Поделе су јасно истакнуте на састанку министара иностраних послова НАТО-а у Бриселу ове недеље, а званичници држава чланица ће наредна два месеца провести у преговорима уочи самита лидера у Вилњусу у јулу.

Преговори су уследили после упозорења украјинског председника Владимира Зеленског да ће присуствовати самиту само ако буде добио опипљиву "мапу пута" за чланство у НАТО.

НАТО се, подсећа "Фајненшел тајмс", још 2008. сложио да ће Украјина у неком тренутку постати чланица, али од тада није направљен неки други корак, махом из страха да ће тако испровоцирати Русију којој је Запад обећао да се НАТО неће ширити на исток.

Украјина је званично поднела захтев за чланство у НАТО прошле године, након почетка специјалне операције. Исто су урадиле и Финска и Шведска и Хелсинки се раније ове седмице придружио Алијанси.

Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО-а, прошлог месеца је представио државама чланицама документ са предлогом који скицира "практичне и политичке" понуде за Кијев, рекли су званичници. То је укључивало предлог нове декларације о односима Украјине са НАТО-ом, на основу изјаве из 2008.

Дипломате које су учествовале у преговорима ове недеље рекле су да је међу министрима спољних послова у Бриселу дошло до бурне расправе око тога шта би Украјини требало понудити. Савезници су показали истинске разлике у својим захтевима, рекли су извори "Фајненшел тајмса".

"Пред нама је неколико недеља тешких преговора како бисмо затворили те празнине и направили политички исход", рекао је један западни званичник.

Све чланице НАТО, њих 31, слаже се да чланство није краткорочна опција и да се о томе не може озбиљно разговарати док траје сукоб.

Али двоје људи присутних на састанцима ове недеље рекло је да све већи број земаља подржава да се Украјини у Виљнусу понуди "политички пут" који би ојачао везе НАТО и Кијева. САД су се, међутим, успротивиле том предлогу.

Уместо тога, САД позивају савезнике да остану фокусирани на краткорочну војну, финансијску и хуманитарну помоћ Украјини. Практична подршка као што је испорука муниције требало би да буде главни приоритет за Вилњус, рекли су амерички званичници, а разговори о потенцијалном послератном политичком односу само одвлаче пажњу од тог циља.

Вашингтон је забринут да би продубљивање веза док је сукоб у току могло да подстакне наратив Москве о бици између Русије и самог НАТО-а и да би Москва могла да ескалира сукоб, укључујући потенцијално размештање нуклеарног оружја.

"Да бисмо дошли до питања када и како да уведемо Украјину у Алијансу, морамо, као што је приметио генерални секретар, 'осигурати да Украјина превлада као суверена, независна нација'", рекао је један високи амерички званичник.

Једна опција која се разматра је да се постојећа комисија НАТО-Украјина унапреди у савет НАТО-Украјина, корак који би подигао статус Украјине као партнера НАТО, чинећи је више укљученом у састанке и консултације НАТО-а, укључујући јачање обавештајних брифинга. Русија има такав формат са НАТО-ом, који је стављен на чекање од почетка војне операције.

Савезници у НАТО-у се такође расправљају око тога да ли би требало да постоји посебна изјава о самиту за Украјину или да се та земља помиње у широј декларацији самита.