Шта улазак Финске у НАТО значи за Алијансу и Русију?

У тренутку када, после више од годину дана чекања, Финска постаје 31. члан НАТО-а, ова земља располаже како модерним западним оружјем, тако и оним совјетским из прошлог века.

Велики део њене артиљерије чини наоружање совјетске производње, као што су  пољски топови М-46 и 2А36 "зумбул-Б" и хаубице "гвоздика Д30" и 2С1. Половину финских борбених возила пешадије чине шведски ЦВ-9030, а другу половину совјетски БМП-2.

Оружане снаге Хелсинкија могу да се похвале домаћим оклопним транспортерима "патриа", возилом модуларног дизајна које може да делује као лаки тенк са главним топом великог калибра, или да носи топ или ракетни борбени модул са даљинским управљањем. Пољска их увози под именом Росомак. 

Од 2001. произведено је 900 оклопних возила "патриа" различитих верзија. Министарство одбране Хрватске је 2012. извезло између 40 и 50 возила "патриа АМВ", произведених по лиценци националне компаније "Ђуро Ђаковић Специјална возила". Загреб је купио 126 возила "патриа АМВ", од којих је шест направљено у Финској.

Финско ваздухопловство се углавном састоји од авиона стране производње. Према порталу "Инсајд овер", Хелсинки има 64 ловца Ф/А-18 "хорнет" америчке производње, опремљених већином домаћом електроником и контролним системима. 

Пошто век трајања флоте истиче до 2030. године, очекује се да ће садашњи ловци бити замењени вишенаменским авионима пете генерације Ф-35А, на основу уговора који је склопљен са САД.

Финска војска има око 215 беспилотних летелица различитих типова, од којих су девет типа МК-9 "рипер", наводи портал.

Углавном усмерена на обалне операције, финска морнарица је обучена и наоружана да штити своје територијалне воде у Балтичком мору и да брзо напада непријатељске бродове, да брани саобраћајне путеве и мореузе, као и да спроводи извиђачке мисије, каже Сергеј Андрејев, стручњак Руског савета за спољне послове. 

Морнарица има 17 миноловаца различитих типова и осам брзих ракетних чамаца: четири класе "хамина" и четири класе "раума". 

Финска користи немачке главне борбене тенкове "леопард 2А4", као и "леопарде 2А6" купљене од Холандије 2015. године.

Финске одбрамбене снаге имају око 21.500 људи у активној служби и око 900.000 резервиста који су одслужили војни рок.

Шта то значи за НАТО?

Главни значај уласка Финске у НАТО, међутим, је ширење утицаја Алијансе и приближавање руским границама, оцењује директор Института за стратешке процене Сергеј Ознобишчев за РТ интернешенел.

"Као и свака бирократска организација, Алијанса у овом случају има користи од ширења свог домена и утицаја. Осим тога, то је начин да се ограничи утицај Русије", истиче Ознобишчев. 

Он додаје да НАТО покушава да се прошири, јер Русију види као главног противника. 

"Приближава се што је више могуће, поставља инфраструктуру у руском окружењу, што је важно за НАТО и свакако опасно за Русију", каже Владимир Брутер, експерт Међународног института за хуманитарне и политичке студије.

За разлику од њих, Александар Храмчихин са Института за политичке и војне анализе сматра да "НАТО нема користи од чланства Финске, управо супротно - то само повећава обавезе Алијансе". 

Шта то значи за Русију?

Улазак Финске у НАТО само ће повећати напетости на глобалној сцени, упозорио је портпарол Кремља Дмитриј Песков. Он је проширење блока описао као задирање у безбедност и националне интересе Русије. 

"То нас приморава да предузмемо контрамере како бисмо се се обезбедили - и тактички и стратешки", објаснио је Песков.

Он је истакао да је питање односа Русије и Финске "суштински другачије", него што је сукоб са Кијевом и да, за разлику од Украјине, Финска никада није била "антируска", нити је имала било какве спорове са Москвом.

Ипак, као одговор на улазак Финске у НАТО, Москва је већ наговестила да ће појачати одбрамбене капацитете у западним и северозападним регионима Русије.

"Ако друге чланице НАТО-а распореде снаге и опрему на финској територији, ми ћемо предузети додатне кораке да осигурамо безбедност Русије", упозорио је заменик министра спољних послова Александар Грушко.

Већ се ради на испуњавању тог циља.

Министар одбране Сергеј Шојгу најавио је  да ће на граници са Финском, у Карелији и региону око Санкт Петербурга, бити формиран нови армијски корпус, како би се ојачале руске оружане снаге. Корпус ће се састојати од три моторизоване стрељачке дивизије и две ваздушно-десантне дивизије.

Према речима војног посматрача пуковника Михаила Ходарјонока, Москва ће се концентрисати на јачање копнених и обалних трупа у региону и повећање присуства руских ракетних трупа и артиљерије.

"Вероватно ће нове формације укључивати бригаде које управљају ракетним системима 'искандер-М' и бригаде тешке артиљерије са нуклеарном муницијом", рекао је Ходарјонок. 

Он тврди да уколико ствари ескалирају до фазе у којој Русија мора да планира борбена дејства у региону, Москва ће највероватније размотрити далекосежне високопрецизне ударе на циљеве у Финској и Шведској, какве могу да изведу авиони дугог домета који носе крстареће ракете, или поморске снаге које носе ракете "калибар".

С обзиром на супериорност НАТО-а у погледу конвенционалног наоружања, Москва би добро размислила о постављању нуклеарних мина дуж државне границе са новим чланицама Алијансе, додаје Ходарјонок.

"Ипак, свака одбрамбена операција овог обима мора прво да се одобри. Морају да се формирају све војне јединице и да се планира њихов распоред, као и координација, командни и контролни ланци, снабдевање и логистика. Наравно, трошкови за тако нешто би били велики, али у овом случају национална одбрана и безбедност очигледно имају приоритет", резимирао је Ходарјонок.

Шта Финска добија уласком у НАТО?

Прошлог маја, тадашња премијерка Финске Сана Марин рекла је да распоређивање нуклеарног оружја или отварање НАТО база у Финској није део преговора о чланству у Алијанси и додала да ни НАТО није заинтересован за тако нешто. 

Марин је нагласила да је Финска много уложила у безбедност као "мала земља" која "има агресивног суседа", али је апликацију за чланство у НАТО назвала "чином мира", а не рата. 

Ипак, Хелсинки уласком у НАТО неће себи обезбедити мир, већ губитак статуса и суверенитета, сматра војни новинар Иван Коновалов.

"До сада је Финска уживала посебан статус неутралне државе на међународној сцени. Чак и у време Хладног рата, када је СССР био у сукобу са НАТО-м, неутрални став је учинио да се Финска истакне као играч на глобалној сцени. Али сада је готово. То ће бити политичка смрт за Финску која ће сада постати само једна од многих који испуњавају налог Вашингтона. Изгубиће своју политичку јединственост и биће асимилована у НАТО", оцењује Коновалов. 

Према речима Александра Храмчихина, ова одлука је противна интересима Финске јер ће само нарушити њену безбедност, чак иако Хелсинки мисли да ће бити обрнуто. 

"Ово је била ирационална одлука инспирисана страхом", истиче. 

Русија је или партнер или противник

Однос Москве и Хелсинкија се недавно погоршао, а неће се побољшати у скоријој будућности, сматра Владимир Брутер.

"Једина шанса да се изгради уравнотежен однос је да Запад престане да говори о Русији као о сили коју треба обуздати. Русија је или партнер, или противник. Нема начина да Запад настави да 'обуздава' Русију и да истовремено одржава добре односе са њом. Русија је већ дала превише времена Западу, упркос томе што се ставила у очигледно неповољнији положај јер је, као што видимо, Запад искористио ово време да настави да третира Русију као економску, политичку и војну силу коју треба обуздати. Надам се да Москва то више никада неће дозволити", поручио је Брутер.

Ознобишчев оцењује да, иако је приступање Финске НАТО-у противно дугорочним интересима Русије, оно не представља непосредну или велику претњу. 

Много ће зависити од тога колико ће Москва и Хелсинки да раде на спасавању односа који су некада били добри, у чему им могу помоћи "све те деценије пријатељства и добросуседских односа".

"Време је да се усмеримо на стабилизацију односа Русије са Финском и Шведском док имамо нешто што још може да се спаси. До сада те две земље нису биле превише непријатељске и главно за Русију је да оне не дозвољавају да НАТО користи њихове територије како би повећао војно присуство и изградио војне капацитете", рекао је Ознобишчев.

Односи Русије са свим западним земљама су се толико погоршали да "следећа етапа може бити само директан рат, који се вероватно неће догодити", сматра Храмчихин.

"Мислим да не треба да настављамо са бескрајним жалопојкама о обнављању односа са Западом. Морамо да схватимо да се то никада неће догодити", оцењује.