"Волстрит џорнал": ЦИА помогла Бајдену да освоји власт 2020. године

Долазак на власт Џозефа Бајдена у новембру 2020. године помогли су не само бивши обавештајци, већ и активни оперативци ЦИА, пише "Волстрит џорнал", позивајући се на извештај Одбора Представничког дома америчког Конгреса. 

У извештају је детаљно описано порекло писма из октобра 2020. године о лаптопу председниковог сина Хантера Бајдена. Лист подсећа на раније откриће да је Бајденов тим за кампању помогао да се састави изјава 51 бившег америчког шпијуна који су тврдили да лаптоп има "све класичне карактеристике руске обавештајне операције".

То писмо је демократама, новинарима и компанијама у чијем су власништву друштвене мреже пружило изговор да одбаце и цензуришу доказе о Хантеровој трговини утицајем, чиме је уклоњена препрека за изборну победу његовог оца.

Сада је, међутим, откривено да је у свему учествовао и активни званичник ЦИА, који је помогао да се привуче што више потписника писма. 

Извештај који су заједнички објавили Одбор за правосуђе и обавештајне службе и Пододбор за наоружање савезне владе износи "прљаве детаље" о поменутом писму, почевши од позива учесника у Бајденовој кампањи Ентонија Блинкена бившем заменику директора ЦИА Мајку Морелу. Морел је рекао да је Блинкен желео његову "реакцију" на вести о лаптопу, али је други потписник писма навео да му је Морел пренео да је Бајденов тим отворено захтевао да саставе такво писмо.

Морел тврди да је пожурио да помогне јер је желео да Бајден победи на изборима. Лобирао је за што више потписника, јер "што више бивших обавештајаца, то боље", додајући да ће "Бајденов тим бити одушевљен". Организатори целе акције су ставили акценат на акредитиве званичника са руским искуством како би дали кредибилитет њиховим непоткрепљеним тврдњама.

Првобитни нацрт је садржао два "дирљива" пасуса у којима се Бајден брани од критика због лошег рада његовог сина у Украјини. Неки су их сматрали исувише пристрасним и зато су уклоњени.

Лист сазнаје и да је бивши директор Националне обавештајне службе Џејмс Клапер допринео да све изгледа што "аутентичније", као и да је од 36 бивших обавештајаца којима се Морел обратио, 26 одбило да потпише. То су организатори "подухвата" заборавили да напомену док су "продавали" писмо као "широко распрострањено гледиште обавештајне заједнице".

Одбор ЦИА је спор, али не за свакога 

Оно што је заиста проблематично у целој причи је то што су бивши запослени у обавези да све што намеравају да објаве претходно поднесу Одбору ЦИА, како би се Агенција уверила да не објављују поверљиве информације. Одбор се састоји од званичника ЦИА, мали је и спор, наводи лист, а на њиховом сајту стоји упозорење да чак и рутинске ставке као што је биографија или лични став за новине, могу да захтевају од неколико недеља до неколико месеци како би биле одобрене.

Али то није био проблем за Морела, који има добре везе. Послао је писмо на одобрење у 6.34 ујутру 19. октобра, а оно је одобрено до 12.44 истог дана. 

Отприлике у исто време, бивши званичник ЦИА Дејвид Кариенс добија позив од особе из одбора ЦИА. Након што је Кариенсу рекао да су мемоари које је желео да објави одобрени, званичник му изненада говори о нацрту писма и тражи од њега да га потпише. Кариенс пристаје, као и његова супруга, такође бивша службеница ЦИА. 

Кариенс сада тврди да не може да се сети имена те особе, нити када се позив десио, иако је послао мејл организаторима у којем потврђује да је вољан да потпише.

Због чињенице да је званичник ЦИА користио владино време и ресурсе како би допринео Бајденовој победи, он заслужује отказ, поготову имајући у виду да је на тој позицији лако могао да зна да наводи у писму нису тачни, оцењује лист. 

Истог дана, тадашњи директор Националне обавештајне службе Џон Ретклиф јавно је рекао да обавештајна заједница нема ништа што би подржало тврдњу да је прича о Хантеровом лаптопу "дезинформација".

Из таквог безобзирног занемаривања правила произлази легитимно питање на које је све начине ЦИА можда утицала на политичке процесе 2020. године.

Очекивано, ЦИА игнорише захтев одбора Представничког дома за документацијом која се тиче одобрења писма од стране ЦИА и комуникације о писму са бившим запосленима (као што је Кариенс). Не постоји оправдање за такво ометање поступка, посебно имајући у виду да је сам ЦИА одбор целу ствар прогласио јавно доступном.

То је очекивано у овим околностима, закључује "Волстрит џорнал" и подсећа да се обавештајне и безбедносне агенције све дрскије мешају у политику - кроз цурење информација, истраге, дојаве политичарима - након чега се позивају на "поверљивост информација" када их нешто питају.