Раскол у Г7: У заједничком саопштењу министара финансија ипак ни речи о Кини

У заједничком саопштењу министара финансија Г7 и гувернера централних банака након последњег састанка Кина уопште није поменута, што наводи на закључак да су чланице групе најразвијенијих земаља Запада по том питању подељене, те да није сигурно да ће успети да дођу до заједничке изјаве на самиту о мерама за супротстављање наводној "економској принуди" Пекинга, пише кинески "Глобал тајмс".

Апсурд на састанку Г7, коментарише кинески лист: "Шеф банде кандидује се за шефа полиције."

Како је претходно јавио "Блумберг", чланице Г7 се труде да координишу одговоре на, наводно, спорну кинеску економску праксу, а проблем је што се званичници још увек препиру око тога треба ли да буду строги у својим порукама Кини и потенцијалним конкретним мерама које би против ње могле да се примене.

Г7 има нову мету - Кину: Боримо се против "економске принуде" Пекинга

У току самита који ће се одржати у Јапану од 19. до 21. маја, лидери Г7 би требало да издају заједничко саопштење поводом тобожње економске принуде Пекинга, те да изјаве којим би мерама требало да се томе супротставе.

"Омаловажавање Кине у саопштењу Г7 било би последица новог хладноратовског стања свести. То је ширење лажних информација остатку света у оквиру покушаја да умање сопствену одговорност и оправдају своју саможиву нетрпељивост", рекао је заменик председника експертског комитета Кинеског удружења за међународну трговину Ли Јонг за "Глобал тајмс".

Он додаје да би дискредитовање Кине у заједничкој изјави био знак неодговорности и неспособности Г7 да се позабави горућим питањима која данас муче свет, наглашавајући да су многе проблеме изазвале управо државе чланице Г7. На пример САД и њихови претећи неизмирени дугови и технолошке принуде које ремете глобалне ланце снабдевања.

"Ако било коју земљу треба критиковати због наводне економске принуде, то би требало да буду САД. Америка је превише натезала концепт националне безбедности, злоупотребљавала контролу извоза и предузимала дискриминаторне и неправедне мере према страним компанијама. Тиме се озбиљно крше принципи тржишне економије и фер конкуренције", рекао је портпарол кинеског министарства спољних послова Ванг Венбин.

Према извештајима медија, санкције америчке владе су од 2000. до 2021. године порасле за 933 одсто.

"За разлику од САД и Јапана који се снажно залажу за планове супротстављања Кини, осталим чланицама Г7 је тешко да постигну консензус о конкретним заједничким мерама као што је повећање царина", рекао је Џоу Јонгшен, заменик директора Центра за јапанске студије на Кинеском универзитету за спољне послове за "Глобал тајмс".

"Чланице Г7 као што су Немачка, Француска и Италија и даље цене сопствене привреде и надају се да ће ојачати економске односе са Кином како би оснажиле своје економије. Поред тога, њихова спољна политика се разликује од релативно екстремне политике САД и Јапана", додао је он.

Како се истиче у коментару "Глобал тајмса", Јапан, који председава Г7 ове године, активније је и радикалније заговарао увођење заједничких мера против Кине од САД.

"Како ће се одржати самит Г7 зависи од става земље домаћина. Ако се испровоцира Кина, значајан део рачуна ће бити наплаћен Јапану. Ако се састанак Г7 искористи за ширење злонамерности према Кини, то ће дефинитивно имати негативан утицај на сам Јапан", додаје кинески лист подсећајући на случај "Плаза" из осамдесетих година прошлог века, када су САД приморале јен на оштру апресијацију, што је довело до "изгубљених 30 година" јапанске економије.