Свет
(Пот)председница Камала Харис: Слабија карика чак и од шефа кога ће наследити
Историја је показала да напади на потпредседника САД не успевају. Овога пута, ситуација ће можда бити другачија
Потпредседницу САД Камалу Харис републиканци, али и демократе, доживљавају као слабу карику, слабију и од њеног шефа Џозефа Бајдена, а са предстојећим председничким изборима и шефовим годинама напади на њу ће се само појачати, предвиђа "Политико".
Ники Хејли, функционерка Републиканске партије и некадашња амбасадорка САД у УН, није била много суптилна када је изразила сумњу у успех кандидатуре Џозефа Бајдена. "Мислим да је свима јасно да ако гласате за Џоа Бајдена, заправо рачунате на председницу Харис, јер идеја да ће он доживети 86 година није вероватна."
Хејли није једина републиканка која се окомила на потпредседницу Камалу Харис. Након што је за Бајдена рекао да има "142 године", сенатор Тед Круз је исмејао идеју да се Камала Харис суочи са кинеским председником Си Ђинпингом или руским председником Владимиром Путином у случају да узнапредује до места председника САД.
Баук Бајденових година бацио је питање Камале Харис у средиште предизборне трке, пише "Политико", и подећа да су кроз америчку историју, покушаји да потпредседник постане "мета напада" током кампање обично су били неефикасни.
Портал у том смислу истиче случај председника Двајта Ајзенхауера који је доживео озбиљан срчани удар 1955. и месецима се није знало да ли ће се кандидовати за други мандат наредне године. Након што је објавио своју кандидатуру за реизбор, "Њујорк тајмс" је приметио да "ниједан председник никада није доживео 70. док је још био у Белој кући." Ајзенхауер је тада имао 66 година.
За демократе, то је значило да је контроверзни потпредседник Ричард Никсон примамљивија мета од деде-генерала који је победио у Другом светском рату. Због тога је председник Демократског националног комитета Пол Батлер рекао да ће се њихова кампања фокусирати на Никсона јер "амерички народ има осећај за спортски дух и пристојност који се не уклапа у историју господина Никсона". Азјенхауер је ипак добио други мандат, иако тесном већином.
То није био последњи пут да је током кампање довођена у питање способност потпредседничког кандидата за функцију. Године 1968, када је Никсонов потпредседник Спиро Егњу почео да "брља", кампања противкандидата Хуберта Хамфрија је емитовала ТВ рекламу "Егњу за потпредседника?" праћену хистеричним смехом и коментаром: "Било би смешно да није тако озбиљно." Никсон и Егњу су победили. Слично су прошли и Џорџ Буш (старији) и Ден Квејл.
Студија Универзитета Стенфорд из 2010. је закључила да је Сара Пејлин, чији је првобитно импресиван деби као потпредседнице Џона Мекејна пропао у магли конфузије и историјског незнања, послао колебљиве демократе, неодређене и умерене републиканце у наручје Барака Обаме. Међутим, студија Универзитета у Калифорнији, објављена две године касније, није показала скоро никакав утицај Пејлинове на изборе.
Чак и тамо где се избор потпредседника показао катастрофалним - када је сенатор Том Иглтон био приморан да одустане од трке 1972. након што су се појавили извештаји о његовим проблемима са менталним здрављем - тешко је измерити његов утицај када је Џорџ Мекгаверн на крају изгубио 49 држава.
Ипак, демократе имају разлога да брину да би 2024. могла бити другачија.
Одговор се налази у једном броју: 8. То је прва цифра Бајденових година и она која има огроман значај. Бајден је можда само четири године старији од Доналда Трампа, али као и било који вербални пропуст и гаф, то га дефинише као члана "старе гарде".
То је један од разлога зашто је нова анкета "Вашингтон поста" показала да 63 одсто испитаних не верује да је он ментално способан да ефикасно служи као председник, у односу на 43 процента у 2020. и 54 процента пре годину дана. Сличних 62 процента каже да Бајден није довољно доброг физичког здравља да би био ефикасан. Бројке за Трампа који ће ускоро имати 77 година су боље, тешка срца признаје "Политико".
Због тога је фокус на Харисову, чији је рејтинг још лошији од Бајденовог, интензиван. Њене присталице објашњавају да су политички незахвалне области које су јој додељене - попут мигрантске политике; мизогинија и расизам и недовољна подршка Беле куће разлог њеног катастрофалног положаја у анкетама. Критичари једноставно кажу да она није спремна.
За разлику од прошлих играча, Харис није оптерећена само сумњама у њу, већ и сумњама у њеног старијег партнера. То је терет тежи него што је било ко од њених претходника морао да носи, закључује "Политико".
