Свет
Шок у Немачкој: АФД трећа најјача партија, наставља да расте
Ако би сада били одржани избори у Немачкој десничарска Алтернатива за Немачку освојила би 17 одсто гласова
Шолцова "Семафор коалиција" све више губи популарност, а подаци најновијег истраживања института ИНСА урађеног за "Билд" показују да би, да се у овом тренутку одржавају избори у Немачкој, владајући савез остао без већине у парламенту.
Рачуне им је, на њихов шок, покварила десничарска Алтернатива за Немачку (АФД), која, како анкете показују има 17 одсто подршке јавности, односно и више него дупло од Странке слободних демократа (ФДП) Кристијана Линднера, која би, да се сада одржи гласање, "добацила" до само осам одсто.
Једини члан "Семафора" који је популарнији од АФД-а је Шолцова Социјалдемократска партија Немачке која би, када би Немци у овом моменту изашли на биралишта, имала 21 одсто. Од Алтернативе је популарнија само још највећа опозициона странка, односно, Хришћанско-демократска унија Немачке Фридриха Мерца, која би имала 28 одсто удела у гласовима Немаца.
Да подршку јавности губе и Зелени Аналене Бербок, видело се пре неколико дана и званично на биралиштима, будући да је ова партија на изборима у Бремену доживела огроман пораз најгорим резултате у последњих 20 година. Зелени су, са 14,8 одсто гласова, колико су освојили на савезним изворима, пали на 14 одсто.
Баук АФД-а кружи Немачком
Али, због чека власти јавност плаше АФД-овим растућим утицајем?
Опет је, изгледа, као и за све на Западу, крив "малигни руски утицај".
Тако их, на пример новинар Томас Хол, у наслову свог коментара објављеног за "Франкфуртер алгемајне цајтунг" назвао "петоколонашима".
"Са све већим успехом, АФД-а у Немачкој која појачава Путинов перфидни пропагандни наратив о мирољубивој Русији и НАТО агресору", страхује председник Канцеларије за заштиту устава Томас Халденванг, а преноси Хол.
"Руску причу" о томе да Запад који се шири ка истоку крши легитимне безбедносне интересе те земље, како каже овај аутор, политичари АфД-а су у Немачкој ширили још од "инвазије на Украјину".
Хол то оцењује као "класично извртање починиоца у жртву", којим се, како се наводи, служи и Сара Вагенкнехт (странка Левица), и који наилази на одјек дела Немаца "више него икада".
"Халденвангово откриће, према коме Кремљу, захваљујући немачким гласноговорницима, више нису потребни сопствени медији попут 'Русија дана' да би преносили своју причу немачком становништву, изазива горку иритацију", љути се Хол.
Може ли се владати на истоку?
Колико год он и њему слични протестују због оваквог успона Алтернативе за Немачку, разлог више за секирацију даје им "опасна" растућа популарност АФД-а која је још је већа на истоку земље, односно у покрајинама Тирингија и Саксонија, где им је подршка скочила на чак 26 одсто.
То је за три процента више него што има Хришћанско-демократска унија (ЦДУ), и чак шест одсто већа подршка од оне коју су освојиле Шолцове социјалдемократе.
"Ако се то заиста догоди 2024. године (на изборима у Саксонији, Тирингији, Бранденбургу), последице ће бити кобне, јер ниједна партија не жели да ради са десничарским популистичким АФД", упозорава "Билд" питајући се да ли ће постати немогуће управљати истоком земље.
Конкретно, у Тринигији, влада се, да се избори сада одржавају, не би могла формирати без АФД-а (који би имали 28 одсто гласова) или без левичарске Линке (22 одсто). ЦДУ има 21 одсто подршке, СДП 11, Зелени шест одсто и ФДП пет одсто.
"То значи да чак ни четворопартијски савез ЦДУ, СПД, Зелених и ФДП не би имао већину. Са 41 од 88 места у парламенту, могла би се замислити само још једна мањинска влада. Да би владала без АфД-а, ЦДУ би морала да направи коалицију са Линке-ом у свакој констелацији, што је такође незамисливо! Најгори случај био би да ФДП и Зелени не успеју да пређу ни пет одсто. Онда ништа не би функционисало!", констатује "Билд".
Што се тиче Саксоније, ЦДУ и АФД још у фебруару су били изједначени на 29 процената. Најбоље пласирани после њих на изборима би били Зелени (10 одсто), СПД (9 одсто) и Линке (9 одсто), а из парламента би испао ФДП са подршком од свега четири одсто.
Такав резултат ипак би, међутим, остављао могућност да ЦДУ, социјалдемократе и Зелени направе коалицију, јер иако са 48 одсто гласова не би имали већину, освојили би ипак 67 од 120 места у државном парламенту.
"Билд" пише, међутим, да постоји константно трвење у односима црних (ЦДУ), црвених (социјалдемократа) и Зелених, а ЦДУ посебно жели да се реши ових последњих.
Други проблем који се наводи за владу (која не укључује омражени АФД) јесте то што, чак и ако ФДП пређе цензус од 5 посто, то није довољно само за црно-црвено-жуту коалицију.
"Ако се проценти АФД тада повећају, за управљање би био потребан четворочлани савез. Тада би било тешко доносити политичке одлуке и постоји ризик од застоја", упозорава немачки медиј.
Популарни из "протеста"?
Једини који немају ништа од васкрса АФД-а, како "Билд" наводи, јесу партијски лидери Алтернативе Алис Вајдел и Тино Хрупала чија популарност не расте пропорционално популарности њихове странке.
Анкете су константно показивале да су њих двоје на последњим местима на ИНСА ранг листи политичара, где тренутно заузимају 19. и 20. место.
"АФД никада није биран због својих врхунских представника, већ само из протеста или због програма. Никада није постојао политичар АФД који је био популаран међу грађанима или који је извукао више подршке од саме странке", тврди један од истраживача института ИНСА, Херман Бинкерт.
"Билд" истиче да лидери радикалних партија попут АФД-а нису по "аутоматизму" непопуларни код Немаца, а то показује пример шефице Левице Саре Вагенкенехт" која је тренутно на 9. месту најпопуларнијих лидера у Немачкој (иако је властима једнако омрзнута као и АФД).
Релативна већина бирача који се налазе десно од центра (39 одсто) тренутно жели да гласа за АфД, па немачки медиј поставља питање да ли би АФД са Вагенкнехтовом (која тренутно напушта своју партију) као главним кандидатом био још опаснији за конкуренцију?
Бинкерт не верује.
Јер супруга једног од најмоћнијих лидера Немачке, Оскара Лафонтена "сигурно има много фанова који никада не би гласали за АФД".
