"Вашингтон пост": Ко су Американци погинули у Украјини

Двојица војних официра у плавим униформама попели су се на трем једне породичне куће у Висконсину. Један је у рукама држао белу урну са пепелом војног ветерана Ендруа Питерса.

За разлику од хиљада сличних "посета" припадника америчке војске породицама страдалих у протеклих 20 година ратова у Авганистану и Ираку, ова посета је била другачија, пише "Вашингтон пост".

Питерс је погинуо као добровољац у украјинској међународној легији, а почаст његовој породици није дала влада САД, већ украјинско војно особље послато из њихове амбасаде у Вашингтону.

Док скорашњи амерички ратови бледе у сећању, поједини ветерани одлучили су да оду у Украјину и, у најмање 16 случајева тамо и погину. То су учинили као приватни грађани, не обазирући се на поновљена званична упозорења председника Џозефа Бајдена и других у његовој администрацији да озбиљна опасност чека свакога ко крочи на бојно поље.

Не зна се колико је Американаца одлучило да се бори за Кијев. "Вашингтон пост" процењује "на хиљаде". Украјина је на почетку сукоба тврдила да је више од 20.000 америчких држављана изразило интересовање да се придружи њиховој легији странаца које су плаћали између 500 и 3.500 долара месечно у замену за уговорну обавезу да служе неколико месеци у првим борбеним редовима.

Преживели тврде да су их на тај потез инспирисали демократски идеали који су у основи службе у америчкој војсци (која сада муку мучи да привуче нове регруте): љубав према слободи, презир према тиранији. Понекад је на избор утицала и жеља да се избегну лични проблеми или жудња за акцијом.

Дан сећања, по традицији, јесте дан када се САД сећају оних који су погинули борећи се у америчким ратовима. Ове године, породице ових плаћеника морају да разлуче шта значи служење под једном заставом и умирање под другом.

Питерс је, наводи лист у опсежној репортажи о погинулим америчким плаћеницима, био дирнут снимцима страдања и позивом украјинског председника Владимира Зеленског војним ветеранима широм света.

Као и многи, и Питерс се тешко прилагођавао цивилном животу у Висконсину и када се прилика указала, одлучио је да отпутује у Украјину где је убрзо погинуо.

Његови родитељи, отац ветеран из Заливског рата и мајка учитељица одлучили су да, будући да Питерс није погинуо служећи у америчкој војсци, не уклешу његово име на споменик страдалим војницима.

"То је катастрофа која чека да се деси и могла би да изазове тугу код људи неких", објаснио је он.

Уместо сахране уз војне почасти, Питерс ће остати у урни на породичном камину, поред фотографије на којој су он и његов пас, окружен украјинском и америчком заставом.

Ник Мејмер (45) служио је две деценије у војсци, држао часове енглеског у Шпанији пре него што га је "морални компас" одвео у Украјину.

Погинуо је у Бахмуту раније овог месеца. Украјинске снаге добиле су његове остатке и ускоро би требало да буде враћен породици у Ајдаху.

У Алабами, породица пензионисаног маринца Купера Ендруза, који је такође погинуо у Бахмуту, бори се да дође до његових остатака и у помоћ су позвали украјинску заједницу у Кливленду - где је одрастао и где ће бити сахрањен - јер су изгубили веру у америчке власти.

Ендруз (26) је месецима био у Украјини да би се борио против "фашизма", каже његова мајка Вилоу Ендруз. На активизам га је, како је рекла његова мама, инспирисало полицијско убиство 12-годишњег Тамира Рајса.

Иако му је одговарала структура маринаца, сметао му је расизам на који је као црнац наилазио. Толико да су га прозвали "црним националистом", објаснила је она. То, каже, није био случај у Украјини где су га прихватили као "брата".

Раније овог месеца, авион са остацима ветерана маринаца Грејдија Курпасија стигао је у САД, 13 месеци пошто је страдао у Украјини.

Курпаси (50), који је служио у Ираку, пријавио се у украјинску Легију странаца у првим месецима сукоба и страдао у близини Кијева где је био послат у осматрачку мисију.

Његови пријатељи кажу да је Стејт департмент био "апсолутно ужасан", али да нису ништа више ни очекивали од њих после "катастрофалног повлачења из Авганистана".

"Вероватно је било корисно што њихова неспособност није била укључена у враћање Грејдија кући", рекао је Курпасијев пријатељ Џорџ Хит.

Породица се обратила Украјинцима и после 13 месеци успели су да га лоцирају и "врате кући".

За Алекс Потер, чији је супруг Пит Рид радио у медицинском тиму у Украјини и погинуо је почетком године, овај Дан сећања је тежи него иначе.

Рид, иначе маринац-ветеран служио је у Ираку пре него што се повукао из војске после погибије пријатеља у Авганистану. У Украјини "није служио у униформи и убијен је док је спасавао животе", рекла је Потер, која ће његов пепео просути у близини излетишта, где је Рид "открио сврху живота".