"Фајненшел тајмс": Председница ЕК обећава инвестиције за Западни Балкан, не каже одакле новац за то

Насупрот све већој дужничкој кризи која, иако ни приближно драстична као у Сједињеним Државама, потреса Стари континент и то не само у државама чланицама ЕУ већ и у Европској комисији, њена председница Урсула фон дер Лајен обећава нове фондове.

Наиме, рекла је да жели да повећа претприступно финансирање за земље Западног Балкана како би подстакла инвестиције и боље их опремила да се на крају придруже ЕУ. Међутим, није дала никакве назнаке одакле ће доћи новац. 

Комисија такође ради на четворогодишњем програму финансирања Украјине вредном десетине милијарди евра како би се Кијеву обезбедила већа буџетска сигурност. 

Елем, Брисел ће ове недеље представити предлог буџета Европске уније за следећу годину, пре него што своју пажњу у јуну усмери на седмогодишњи финансијски оквир (МФФ). Дугорочни буџет ЕУ који ће обухватати период од 2021. до 2027. износиће невероватних 1,07 билиона евра.

Међутим, упркос огромној планираној суми, финансијска средства ЕУ се увелико исцрпљују захваљујући бројним кризама међу које се убраја и прилив избеглица из Украјине – чак 5,1 милион људи пријавило се за помоћ, потом инфлација и све више каматне стопе, што ће се пак јасно видети у предлогу буџета за 2024.

Ревизија МФФ-а, коју надгледа комесар ЕУ задужен за буџет Јоханес Хан, требало би да буде представљена 20. јуна.

Било какве идеје за додатним ресурсима наилазе на противљење држава чланица, где је све мање стрпљења за захтеве за свежим новцем. Посебно када су и њихови сопствени буџети под огромним притиском, истиче "Фајненшел тајмс".

"Шпигл" је раније констатовао да ће се земље ЕУ ускоро суочити с двоструким финансијским проблемом: прво, неће бити субвенција из Брисела. Друго, за отплату дуга морају се набавити сопствена средства, за шта постоје само магловити планови, а нема конкретних решења. Уколико Унија не жели да се задужује, што тренутно није случај, владе ће морати да пронађу додатни новац за Европу.