Свет

Блиски исток: Збогом Америко, здраво Кино

Према анкети из 2022, коју је у 14 арапских земаља спровео Арапски центар за истраживање и политичке студије из Дохе, 78 одсто анкетираних сматра да су САД највећи извор претњи и нестабилности у региону
Блиски исток: Збогом Америко, здраво Киноwww.globallookpress.com © IMAGO/Emmi Korhonen

Покушавајући да сачува опадајући утицај САД на Блиском истоку, државни секретар Ентони Блинкен у уторак почиње тродневну посету Саудијској Арабији. Унапређење "стратешке сарадње" са саудијским и заливским колегама може се показати као веома тешка битка, преноси "Ал Џазира".

У јулу прошле године, председник Џо Бајден присуствовао је самиту Савета за сарадњу у Заливу и обећао да Сједињене Државе "неће отићи и оставити за собом вакуум који треба да попуне Кина, Русија или Иран."

Ипак, управо то се десило.

У протеклој години, упркос настојањима САД, амерички регионални савезници су постали "хибридни": побољшали су односе и са Пекингом и Техераном, и одржали снажне везе са Москвом.

Заправо, иако је Бајденова администрација јавно умањила значај саудијско-иранског споразума о поновном успостављању дипломатских односа, Бела кућа изгледа "избезумљена", примећује "Ал Џазира", због растућег кинеског утицаја на ширем Блиском истоку.

САД и даље инсистирају на томе да буду главна сила у овом региону како би, у случају сукоба, могле да одсеку Кину од виталних залиха енергије.

Као што је Блинкен упозорио прошлог месеца, "Кина представља најзначајнији геополитички изазов са којим се данас суочавамо: земља са намером и, све више, способношћу да оспори нашу визију слободног, отвореног, безбедног и просперитетног међународног поретка."

И растући руски утицај на Блиском истоку чини САД нервозним.

Тренутно, Бајденова администрација појачава притисак на одређене блискоисточне државе, стављајући до знања да јој је стрпљење на измаку. САД упозоравају ове земље да не помажу Русији и захтева од њих да изаберу страну, или ће се, у супротном, суочити са гневом САД и држава Г7.

Све то без успеха.

Саудијска Арабија је до сада одбила захтев САД да повећа производњу нафте како би снизила тржишне цене и неутралисала ефекат западних санкција Русији, као што је одржала добре односе са Москвом.

Прошле године, у знак одговора на Бајденове претње да ће казнити Ријад, Саудијска Арабија је била домаћин кинеском председнику Си Ђинпингу на билатералним разговорима и самиту Кине и арапских земаља.

Тада је Саудијска Арабија нормализовала односе са Ираном под кинеским покровитељством, управо у тренутку док је Запад пооштравао санкције Техерану. Још један знак презира према САД: Саудијска Арабија је поправила везе са Сиријом.

Нови став према односима са САД није само ствар Ријада, то је регионални феномен. Уједињени Арапски Емирати, још један амерички савезник, неговали су блиске везе са Кином, унапредили стратешке односе са Француском и радили на ангажовању Ирана, Русије и Индије.

Успон и пад САД на Блиском истоку

Регион у целини диверзификује свој глобални ангажман. То је сасвим очигледно у његовим комерцијалним односима: између 2000. и 2021, трговина између Блиског истока и Кине порасла је са 15,2 милијарде долара на 284,3 милијарде долара.

У истом периоду, трговина са САД је забележила само скроман раст, са 63,4 милијарде долара на 98,4 милијарде долара.

Шест земаља Блиског истока, међу којима су Саудијска Арабија, УАЕ и Египат, недавно су затражиле да се придруже групи БРИКС, која укључује Кину, Русију, Индију, Бразил и Јужну Африку, и то упркос режиму санкција које је Запад наметнуо Русији.

Америка је била доминантна стратешка сила на Блиском истоку у протекле три деценије. Међутим, да ли ће то бити и у будућности?

На Блиском истоку рећи "не" Америци је веома популаран став, јер већина верује да су САД лицемерна империјална сила, која само прича о "људским правима" и "демократији".

Ово је посебно очигледно у спољној политици САД према Палестини, која чврсто и безусловно подржава Израел, колонизатора и окупатора Палестине.

Током посете Ријаду, секретар Блинкен ће вероватно извршити притисак на Саудијску Арабију да нормализује односе са Тел Авивом.

УАЕ, Бахреин, Мароко и Судан већ су нормализовали односе са Израелом на рачун Палестинаца у замену за америчке уступке, као што је продаја америчких Ф-35 Абу Дабију, америчко признање мароканских претензија над Западном Сахаром, или укидање америчких санкција Картуму.

Палестинска ствар, која је сасвим блиска срцу обичних Арапа, није једино питање које је арапску јавност уверило да је Америка дволична сила које се треба клонити.

Људи из региона су својим очима гледали злочине САД у Ираку и америчко понижење у Авганистану. Они не мисле о САД као о "чувару цивилизације", а камоли о "непобедивој сили". Биланс америчких интервенција на Блиском истоку не иде у корист САД.

Према анкети из 2022, коју је у 14 арапских земаља спровео Арапски центар за истраживање и политичке студије из Дохе, 78 одсто испитаника сматра да су САД највећи извор претњи и нестабилности у региону.

У књизи прикладног наслова "Велика заблуда: Успон и пад америчке амбиције на Блиском истоку", бивши амерички званичник Стивен Сајмон процењује да су САД потрошиле између пет и седам билиона долара на ратове, који су довели до смрти милиона Арапа и муслимана. Осим тога, у овим сукобима су убијене хиљаде америчких војника и рањене десетине хиљада, уз око 30.000 самоубистава америчких ветерана.

Није случајно да се више људи са Блиског истока сматра да је одвајање региона од Америке и америчко одвајање од региона не само пожељно, већ и неизбежно.

image