Свет
РТ Балкан истражује значај чланства Ирана у ШОС-у: Порука Западу и корак ка мултиполарности
Значај чланства Ирана огледа се и у томе што су све постојеће чланице ШОС-а биле спремне да га подрже, упркос вишедеценијским санкцијама под којима се налази, каже за РТ Балкан Борислав Коркоделовић
На овогодишњем самиту лидера земаља Шангајске организације за сарадњу озваничен је и приступ Ирана као пуноправног члана, што представља вишеструко значајан догађај, како за ову организацију, тако и за текуће геополитичке промене, каже за РТ Балкан новинар и спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић.
Иран већ дуже време ради на јачању сарадње у областима као што су трговина енергентима и безбедност са неким од кључних земаља ШОС-а, а спремност свих чланица ове организације да приме Техеран у своје редове представља својеврсну поруку, када се у обзир узму санкције којима је Техеран годинама изложен.
"Иран је земља која је под вишедеценијским и дубоким међународним санкцијама. И такву земљу ШОС и све његове чланице су спремне да прихвате - три велике силе у виду Русије, Индије и Кине су спремне да стану иза уласка Ирана", каже Коркоделовић.
Поврх тога, наш саговорник истиче да чланство Ирана у ШОС-у има импликације и за блискоисточни регион.
"Нормално је да све ове арапске земље, које сада брзо сређују односе са Техераном, гледају Иран као својеврсан узор, и можда у неком тренутку можда чак и мост, ка њиховом повезивању са ШОС-ом", каже Коркоделовић, напоменувши да су Египат, Кувајт, Бахреин, УАЕ и, од прошлог марта, Саудијска Арабија, партнери у дијалогу ШОС-а.
"Исто је интересантно то све те земље напредују у својим размишљањима о дедоларизацији, а значајан број њих су велики енергетски играчи у свету; и у погледу нафте, и у погледу гаса", каже наш саговорник.
Управо та идеја одбацивања долара као главне валуте у међународној трговини, а самим тим и ограничавање способности Вашингтона да користи надмоћ долара у политичке сврхе кроз санкције, нашла се на декларацији која је потписана током самита лидера ШОС-а.
Између осталог, Декларација из Њу Делхија позива заинтересоване државе чланице на имплементацију мапу пута за постепено повећање учешћа националних валута у међусобним обрачунима.
Председник Ирана Ебрахим Раиси здушно је прихватио овај предлог, истакавши током самита да је неопходно је уклонити долар као инструмент америчке "хегемоније у глобалној пракси и користити националне валуте за обрачуне између земаља како би се створио нови светски поредак."
Из Саудијске Арабије је још почетком године поручено да је Ријад отворен за продавање нафте у валутама које нису долар, док су главна кинеска банка и Саудијска национална банка оствариле прву кредитну сарадњу у јуанима мање од две недеље након што су Ријад и Техеран постигли историјски споразум о обнављању дипломатских односа, уз посредство Пекинга.
Иако сарадња у области безбедности остаје у темељима ШОС-а, наш саговорник додаје да значај привредне компоненте ове организације расте, де та се, како каже, унутар организације разматра о оснивању својеврсне развојне банке, односно фонда за унапређивање сарадње и подстицања развоја, а по узору на БРИКС.
Упитан да коментарише став белоруског председника Александра Лукашенка о потенцијалном уједињења ШОС-а, Евроазијског економског савеза (ЕАЕУ)и БРИКС-а, Коркоделовић оцењује да то не би било једноставно формално извести.
Поврх тога, напомиње су појединости обе организације, односно географски континуитет ШОС-а и разуђеност БРИКС-а, у складу са њиховим улогама. Чињеница да се чланице ШОС-а настављају једна на другу олакшава сарадњу у области безбедности, док је БРИКС осмишљен тако да свака чланица омогућава сарадњу са већим бројем региона у свету.
У контексту будућности ШОС-а, Коркоделовић истиче да је и Сирија аплицирала за статус партнера у дијалогу, али и да у овој организацији сада већ учествује око тридесетак земаља на један или други начин.
"Мислим да је то нешто што је доста атрактивно", закључује он.
Подсетимо, Шангајска организација за сарадњу представља највећу светску организацију по географском обиму и броју становника, чије чланице покривају приближно 60 одсто Евроазије, чине 40 одсто светске популације и чији комбиновани БДП износи око петину светског.
