Свет

Европљанима скупо одржавање заплењених руских јахти: И Црна Гора у проблему због одузете имовине

Управа за катастар и државну имовину Црне Горе донела је решења којима је ограничено располагање имовином над 44 некретнине, а односи се на 34 руска држављанина којима су уведене санкције
Европљанима скупо одржавање заплењених руских јахти: И Црна Гора у проблему због одузете имовинеGetty © Filip Filipovic

Замрзавање покретне и непокретне имовине руских држављана доводи до све већих проблема широм света, а понајвише у Европи. Најсликовитији пример је заплена јахти и суперјахти богатих Руса, због којих су се државе у којима су усидрене у проблему, пише подгорички "Дан".

Наиме, ова луксузна пловила захтевају много бриге, које прати редовно одржавање, а за неке је трошак чак и 1.000 долара дневно. Уколико јахте не буду одржаване како треба, власници прете тужбама, па се државе у којима се тренутно налазе излажу великим трошковима, јер морају да их одржавају у стању у којем су их запленили.

Одржавање једне суперјахте може коштати и више од 100 милиона долара – иначе прети еколошка катастрофа, пише "Јутарњи лист".

Такође, док се рат у Украјини не заврши оне морају свакодневно да се сервисирају, подмазују и чисте. Њихови мотор и други метални делови рђају, неактивна климатизација узрокује буђ по кабинама, а одржавање свих бродских система се мора редовно спроводити. Брод се мора прати макар једном недељно како би се опрала со и прљавштина и тиме избегло вишемилионско поновно фарбање, преноси "Слободна Далмација".

Уз надзор везова, подмазивање и друге најнужније послове, такав брод који обично броји око 30 чланова посаде и даље изискује на дужности (и на пуној плати) барем њих пола. Осигуравајуће куће захтевају редовно одржавање, а плаћање полисе која брод штити од потонућа, поплаве или пожара је додатна огромна ставка. Када се томе придодају и лучке накнаде које за таква пловила, рецимо у САД-у износе готово 1.000 долара дневно, годишњи трошак држања руске јахте на везу у америчкој луци износи отприлике 10 милиона долара.

Укупна вредност заплењених руских мегабродова, према "Блумберг Њузу", износи најмање четири милијарде долара. И све оне морају да се одржавају, јер власници већ сада прете тужбама.

Како ће се решити овај финансијски ребус? Чак и према најконзервативнијим проценама, само америчка и италијанска влада морају издвојити најмање 50 милиона долара годишње за одржавање заплењених пловила из руске флоте руских богаташа.

Одузели руску имовину, сад страхују од тужби

Када је у питању Црна Гора, у овој земљи се налази једна јахта о којој су медији већ писали. Суперјахта "Луминоситy" од марта прошле године борави у марини Порто Монтенегро у Тивту, а припада Андреју Г. Гурјеву, једном од руских олигарха који је на листи санкционисаних.

Гурјевљева јахта, која је под заставом Кајманских острва, процењена је на око 120 милиона евра. Гурјев, међутим, због санкција под којим се налази, није у могућности да плаћа одржавање ове мега јахте, тако да је пловило, практично напуштено и о њему мора да се стара марина Порто Монтенегро или држава Црна Гора.

У овом тренутку тешко је проценити колико је то новца, али на сајту Порто Монтенегра у рубрици о јахтама, као један од савета на који власници морају обратити пажњу стоји да "уколико је јахта активна на Медитерану, укупна цена одржавања на годишњем нивоу може износити око 770.000 долара, док трошкови управљања могу бити и до 15% виши од укупног износа". Стручњаци истичу и обавезно осигурање пловила, што онда доводи до износа већег од милион долара.

Можда неће бити проблем што Црна Гора, Порто Монтенегро и остале компаније неће имати овај приход од преко милион долара, већ се може, како је и најављивано, јавити Гурјев са оштетним захтевом код неког од међународних судова.

"Дан" подсећа да чак 20 руских олигарха, а изгледа да ће их бити и више, туже Европску унију, јер су кажњени тиме што су им одузете луксузне виле и заплењене или протеране јахте из најатрактивнијих марина у свету. Олигарси узвраћају ударац, истина, у Европском суду правде, а у контраофанзиви су и бројне фирме погођене одлукама Брисела.

Иначе, за 44 некретнине у Црној Гори, Управа за катастар и државну имовину донела је одговарајућа решења којима је ограничено располагање имовином, а односи се на 34 руска држављанина којима су уведене санкције.

Коначан епилог се чека од Уставног суда, где су поднете две иницијативе за оцену уставности одлуке да се замрзне имовина руским држављанима у Црној Гори. Уколико се испостави као тачно упозорење правних стручњака, да није у складу са Уставом замрзнути имовину, Црна Гора ће се, готово сигурно, наћи пред тужбама којима ће бити тражена вишемилионска одштета.

image