Свет
Хоће ли Кенија признати "Косово": Дипломатски пораз, "шарена лажа" или наук за Србију?
Објава да Најроби и Приштина воде разговоре о признању "Косова" одраз је актуелног геополитичког опредељења Кеније, која је од поновног успостављања независности увек била прозападна, каже за РТ Балкан др Данило Бабић са са Института за међународну политику и привреду
Најава министра спољних послова Кеније Алфреда Мутуе да су у току разговори Најробија и Приштине о могућем признању "Косова" указује да независност тзв. Косова не представља неку реалну категорију, већ је став о томе одраз геополитичког опредељења датог (не)признавача у насталом мултиполарном свету, каже за РТ Балкан др Данило Бабић са са Института за међународну политику и привреду.
"Оно што је карактеристично за Кенију, да од поновног успостављања независности у актуелним границама па до данас, увек била на страни Запада и капитализма", истиче Бабић, оценивши да би најава Најробија требало да се тумачи у том кључу.
Како наводи, за разлику од других земаља Источне Африке, и пре свега, Рога Африке, као што су Етиопија и Сомалија, Кенија никада није мењала страну, већ је увек била тврдо, прозападно-капиталистичка држава.
Медији на албанском језику са КиМ извештавали су да је идеја о признању "Косова" у Кенији добила на замаху раније ове године, када је у марту званично признала "косовске" пасоше.
Међутим, Бабић подсећа да и даље не можемо са апсолутном сигурношћу рећи да ће се то и десити. Наш саговорник напомиње да су многе државе признале документе "Косова" и играју спортске мечеве са тамошњом "репрезентацијом", али да до званичног признања никад није дошло.
Зашто сада?
Будући да је Кенија била доследна у свом прозападном опредељењу дужи низ година, поставља се питање зашто се сада интензивирају разговори о признању "Косова".
Наш саговорник истиче да то може бити део неке шире иницијативе Приштине, али да би други разлог могао бити и то што актуелни председник Кеније Вилијам Руто није део "династија" Одинга и Кенијата, који су се претходно смењивали на местима премијера и председника, те да Руто можда одступа од "традиционалних стубова" досадашње кенијске политике.
Ипак, наш саговорник подвлачи да треба бити опрезан при посматрању узрока и последица док до признања не дође, пошто би оно могло и да се не догоди.
Мотивација за Београд?
Уколико се признање ипак догоди, оно не мора бити искључиво лоше по Београд, напомиње наш саговорник, поготово када друге афричке земље попут Египта гаје другачије ставове.
Евентуално признање би могло и да послужи као мотиватор за српске власти да поново, у максималној агилности, наставе да раде на повлачењу признања.
"Ја сам сигуран да ћемо ми обезбедити више 'отпризнавача' него што ће Приштина обезбедити нових признања. И то би онда била још једна потврда да Вашингтонски споразум више не важи", каже Бабић.
Односи Србије и Кеније
Србија и Кенија су у формално добрим односима, и постоји српска амбасада у Кенији, као и конзулат Кеније у Србији.
Међутим, наш саговорник истиче да ти формални односи нису поткрепљени значајнијом трговинском и културном разменом, изузев студената из Кеније који у нашу земљу долазе преко иницијативе "Свет у Србији".
