Хрватски европосланик: Си-Ен-Ен, Ројтерс, АП и Дојче Веле прогласити терористичким организацијама

Хрватски европосланици били су подељени у расправи о ставу Европског парламента о слободи и транспарентности власништва медија у ЕУ, а упечатљивије излагање је имао независни посланик Мислав Колакушић, који је поручио да је "за повратак нормалним људским вредностима нужно да се Си-Ен-Ен, Ројтерс, Асошијетед Прес, Дојче Веле и слични медијски фанатици и талибани прогласе терористичким организацијама".

"Током тзв. пандемије и форсираних ратова они производе енормне количине лажних информација и шире мржњу међу људима и народима који за последицу имају милионе жртава широм Европе и света. Ово није акт о слободи медија него акт о слободи ширења мржње и лажних вести које воде свет у мрачно доба тоталитарних система", рекао је Колакушић, пренела је Хина.

Европски парламент је, наиме, јуче изгласао став о преговорима о Европском акту о слободи медија који предвиђа транспарентност власништва над медијима у ЕУ, транспарентност државног оглашавања, као и увођење Европског одбора за медијске услуге који би надгледао спровођење закона.

ЕП сматра да је потребно ускладити правила о ограничењу власништва над медијима како се превеликом концентрацијом не би угрозио медијски плурализам, док је потребно осигурати и транспарентност државног оглашавања.

Од хрватских европарламентараца у расправи су, осим Колакушића, учествовали ХДЗ-ова/ЕПП-ова посланица Жељана Зовко и Сунчана Главак, као и независни посланици Иван Вилибор Синчић (Кључ Хрватске) и заступник Хрватских суверениста/ЕЦР-а Ладислав Илчић.

Главак је, преноси агенција, поздравила предлог Европског парламента као "сјајан документ" и истакла да он "није само одговор на изазове с којима се суочавамо, већ је корак напред према јачању културе разноликости, слободе и независности медија у Европи".

"Заштита на чињеницама утемељеног новинарства није само одбрана професије, то је обрана саме демократије", закључила је.

Њена страначка колегиница Зовко истакла је да је реч о "изузетно битном акту који ће коначно омогућити уредничку независност европских медија, побољшати правила за већу транспарентност пружаоцима медијских услуга, који ће државе чланице морати да поштују".

"Морамо запамтити да је независност медија под озбиљном претњом у неким државама чланицама", казала је Зовко.

Илчић је изразио скепсу према предлогу јер је знатно мање простора посвећено регулацији технолошких дивова, него класичним медијима, а "управо су те компаније главни промотери културе отказивања и идеологије друштвеног освешћивања".

"Овим извештајем је пропуштена прилика да осигурамо слободу медија у изношењу истинитих информација. Кључно питање је да ли је та прилика пропуштена случајно или намерно", навео је Илчић.

Синчић је критиковао укљученост организација за проверу чињеница у спровођењу уредбе, а нагласио је да је "у хрватској слобода медија на јако ниском нивоу".

"Јавна предузећа које контролише хрватска влада плаћају обилато рекламе према бројним медијима, штампаним и порталима како би се писало у корист изразито корумпиране владе", рекао је Синчић и додао да "тонемо у глобалистичко једноумље и цензуру".