Подршка или провокација: Шта Италија поручује Израелу обасјавањем симбола јеврејске катастрофе?

Амбасада Италије у Израелу поносно је, у знак подршке, објавила фотографију једног од симбола Рима, чувеног Титовог славолука, обасјаног бојама заставе Израела. 

"Стојимо уз Израел", написали су уз фотографију на Иксу која на први поглед не делује необично. Међутим, многи су се запитали какву заиста поруку овај потез шаље, будући да је та чувена римска грађевина из првог века, коју сада осветљавају плави и бели рефлектори, заправо симбол победе Рима над Јеврејима и освајања Јерусалима. 

"Када је 82. године цар Домицијан саградио Титов славолук он је сматран симболом уједињеног царства и био је подсетник и Римљанима и римским поданицима да је Рим и даље најмоћније царство. За Јевреје је то био симбол катастрофе, подсећање на једну од најнижих тачака у јеврејској историји - уништење Иродовог храма и губитак Јерусалима. Славолук је био замишљен као подсетник на то како наводни јеврејски самопрезир, јеврејска неспособност да сарађују и њихова инхерентна слабост значе да ће Јевреји увек бити подређени великим силама", писао је својевремено "Тајмс оф Израел".

Јеврејске заједнице у Риму су раније Јеврејима браниле да пролазе испод Титовог славолука, а ко би се усудио да се оглуши о забрану био би избачен из јеврејске заједнице.

Забрана проласка је укинута 1948. године након оснивања Израела. 

"Славолук је био симбол моћи за Римљане и хришћане, а касније и за западну културу у целини, која је користила грађевину као симбол своје моћи и јединства", писао је израелски лист додајући да су Јевреји касније неочекивано успели да преиначе симболику лука у своју корист. 

Бројни корисници Икса су осудили спорну објаву амбасаде Италије у Израелу, постављајући питање да ли је у питању намерна или случајна неслана шала, подсећајући да Титов славолук заправо представља "корен израелског проблема", а не подршку.

Међутим, јеврејске организације су се махом захвалиле Италији на гесту, те се једино може закључити да се смисао поруке амбасаде, чини се, налази у оку посматрача. 

Први јеврејско-римски рат, познат и као Велики устанак, водио се од 66. до 70. године нове ере, а последица је јеврејске побуне против римске власти у Јудеји и низа сукоба у којима су мале групе Јевреја пружале спорадичан отпор Римљанима који су одговарали бруталним и строгим контрамерама. 

Јевреји су у јесен 66. године успели да протерају Римљане из Јерусалима. 

Римска легија из Сирије је покушала је да угуши јеврејску побуну, али је упала у заседу код Бен-Хорона, након чега су напустили своје положаје и побегли назад у Сирију.

Цар Нерон је тада послао генерала Веспазијана да уништи побуњеничку војску и казни грађане у јудејској провинцији. Веспазијан и његов син Тит су побили скоро све јеврејске побуњенике у Цезареји и северној Галилеји, и тада је око 10.000 Јевреја убијено или продато у ропство.

Након што је цар Нерон умро 68. године, Веспазијан се вратио у Рим како би преузео престо, а поход на Јудеју је препустио Титу.