Свет
Отворен тајни документ КГБ-а: Како су украјински нацисти убијали Јевреје и пре доласка Немаца
Велики делови данашње Украјине пали су под нацистичку окупацију у лето 1941, али су напади на етничке Јевреје и Пољаке, као и на локалне комунисте почели и пре доласка Немаца
КГБ скинуо је ознаку поверљивости са многих докумената који сведоче о злочинима украјинских националиста на совјетским територијама под нацистичком окупацијом током Другог светског рата.
Документи укључују исказе сведока који су преживели етничко чишћење, као и сведочења украјинских колаборациониста, које је ухватила совјетска обавештајна служба, пише "РТ интернешнел".
Велики делови данашње Украјине пали су под нацистичку окупацију у лето 1941, али су напади на Јевреје и Пољаке, као и на локалне комунисте почели и пре доласка Немаца, чим су се совјетске трупе повукле.
"У првим сатима након повлачења бољшевика, украјинско становништво је показао хвале вредну активност против Јевреја", наводи се у извештају Гестапоа од 16. јула 1941.
Ове "похвале вредне активности" су заправо паљење синагоге у граду Добромилу на западу Украјине и убиство око 50 Јевреја у Самбору, које је наводно починила "бесна маса".
У Сокалу је помоћ локалних "поузданих Украјинаца" омогућила нацистима да пронађу и убију око 180 "комунистичких Јевреја".
Украјински националисти су ухватили и брутално злостављали око 1.000 Јевреја у Лавову, након чега су их ставили у локални затвор, а објекат и "затворенике" су на крају преузели Немци, наводи се у извештају.
Након што је успостављен немачки окупациони режим, процес етничког чишћења је поједностављен, при чему је такозвана украјинска помоћна полиција, коју су нацисти формирали у августу 1941, играла веома активну улогу.
Према сведочењу команданта украјинске полиције у Белој Церков, великом граду у Кијевској области, Михаила Томашевича, припадници његове јединице били су толико жељни да убијају Јевреје да су деловали, чак и мимо наређења својих нацистичких господара.
Наиме, локални полицијски секретар је са задовољством "испитао" ухапшене Јевреје, тукао их, а потом их одводио, при чему се нико од приведених никада није вратио у станицу полиције.
Томашевич је водио полицијску јединицу до 1943, када је побегао заједно са немачким снагама, али је на крају завршио у притвору НКВД-а. Док је Томашевич тврдио да је већина Јевреја у граду истребљена, пре него што је он преузео дужност, признао је да је, на овај или онај начин, учествовао у убиству више од 1.000 људи. Под његовим вођством, полиција је наставила да активно трага за преживелима, користећи разне трикове, како би преостале Јевреје у граду намамила у смрт.
"Да би идентификовала лица јеврејске националности која се скривају, немачка теренска жандармерија је преко украјинске полиције организовала такозване замке, односно по целом граду је објављено да ће Јеврејима од сада бити дозвољено да живе слободно", сведочи Томашевич.
"Све Јевреје који су у то поверовали и настанили се у кућама, ставио сам у посебан регистар, отворен је посебан документ са предметима под називом 'Жидови'", објаснио је он и додао да када је прилив Јевреја, који су били вољни да се населе у куће опао, сви су, око 50 људи, заточени и убијени око јануара или фебруара 1942.
Истребили јеврејско становништво
Цивилне украјинске власти, успостављене под немачком окупацијом, такође су активно допринеле етничком чишћењу. На пример, према оптужници у случају из 1944. о нацистичким злочинима почињеним у граду Сарни и његовој околини, локални украјински градоначелник Марињук је директно омогућио истребљење целокупног локалног јеврејског становништва у августу 1942. године.
Око 13.000 људи окупљено је у локалном концентрационом логору, који су чували теренска жандармерија и украјинска полиција, под изговором да ће бити премештени на "рад" у Немачку.
Уместо тога, Јевреји су завршили пред стрељачким одредима, а деца су бачена у јаме смрти и жива закопана. Само око 40-50 људи је успело да избегне масакр, са украјинским националистичким јединицама у потери, а они који су успели да ухвате бегунце добили су џак соли.
На седници парламента Канаде је у част посете украјинског председника Владимира Зеленског 22. септембра, између осталих, присутан био и 98-годишњи Јарослав Хунка, кога је председавајући Доњег дома парламента уз аплауз представио као "борца за независност Украјине од Руса током Другог светског рата".
Испоставило се да је Хунка бивши припадник добровољачке дивизије "Галиција" СС трупа, у којој су били украјински неонацисти и која не само да се борила против Црвене армије, већ је била позната и по зверствима над Јеврејима, Пољацима, Белорусима и Словацима.
Према историјским подацима, СС дивизија "Галиција" формирана је 1943. године од становника Западне Украјине као тактичка формација СС трупа нацистичке Немачке. Ова дивизија се борила против Црвене армије, а касније је била позната по зверствима над Јеврејима, Пољацима, Белорусима и Словацима.
