Намибија наставља да тражи правду за немачки геноцид из колонијалног доба

Упркос бруталности злочина које је Немачко царство починило над народима Хереро и Нама који су устали против немачког колонијалног режима у Намибији, који је трајао од 1884. до 1915, о њима се данас готово и не говори.

Први геноцид у 20. веку почео је 2. октобра 1904, када је генерал-пуковник Лотар фон Трота наредио: "Унутар немачких граница, сваки Хереро, са пушком или без ње, са стоком или без, биће стрељани." Верује се да су Фон Трота и његове трупе убиле између 50.000 и 70.000 људи.

Поводом обележавања стогодишњице тог страдања 2004. немачка министарка за економске односе и развој Хајдемари Вичорек Цојл отпутовала је у Намибију и постала први члан немачке владе који се извинио за немачка злодела.

Ипак прошло је 10 година пре него што је почео дијалог између Немачке и Намибије о овој теми, да би тек на лето 2021. дошло до заједничког споразума о помирењу.

Споразум о помирењу

У споразуму Немачка први пут званично признаје одговорност за геноцид почињен над народима Хереро и Нама, али само историјски, а не правно. Берлин се такође обавезао да ће Намибији исплатити укупно 1,1 милијарду евра развојне помоћи у наредних 30 година.

Иако су немачки политичари описали споразум као историјски, у Намибији се на њега гледа с гнушањем. Народи Хереро и Нама су практично игнорисани. У намибијском парламенту незадовољство је толико велико да посланици још увек нису ратификовали споразум. Влада Намибије сада жели да поново преговара о споразуму – тако да су покушаји Немачке да се суочи са злочинима које је починила у колонијалној ери поново отворили старе ране.

Народи Хереро и Нама чинили су већину становништва у Намибији пре геноцида. Данас пак представљају мање од десетине становништва од два и по милиона и једва да су заступљени у влади. Зато чуди чињеница да је немачка влада преговарала о Споразуму о помирењу с владом у Виндхуку без укључивања најважнијих представника народа Хереро и Нама.

"Када је реч о репарацијама после Другог светског рата, Немачка је разговарала са владом у Израелу заједно са јеврејским заједницама широм света", рекао је за "Шпигл" адвокат Волфганг Калек из Европског центра за уставна и људска права, кључне установе за убрзавање процеса немачког суочавања с почињеним злочинима из колонијалног доба.

"Али у Намибији одлуке су донете без учешћа погођених група, што је кршење међународног права. Искључена су важна питања попут сексуалног насиља које су спроводили Немци, као и конфискације плодне земље", додаје Калек.

Чак су и Уједињене нације замериле Немачкој због њеног приступа.

Берлин намерно изоставио народе жртве из преговора?

У Намибији се верује да је Берлин намерно изоставио народе Хереро и Нама из преговора јер нису били заинтересовани за решавање непријатних питања као што је управо расподела земљишта будући да је имовина жртава била конфискована.

Потреба за пољопривредним земљиштем данас је велика, тако да потомци жртава геноцида захтевају да држава Намибија, користећи новац из Немачке, откупи земљу како би им је вратила. "Не знам колико ћемо још моћи да опстанемо од пољопривреде на овако скученом простору. Мора постојати компензација за катастрофу коју смо претрпели", рекао је Аугустинус Муесе за "Шпигл".

У коалиционом споразуму владе у Берлину наводи се да помирење с Намибијом остаје "суштински задатак који проистиче из наше историјске и моралне одговорности". У Берлину, међутим, изгледа да нико није спреман да поново размотри контроверзни Споразум о помирењу – упркос чињеници да је једна од партија владајуће коалиције, Зелени, изнела критике на рачун овог споразума пре последњих избора.

Највиши представник народа Хереро, лидер организација Традиционалне власти Овахереро (ОТА) Мутјинде Катјиуа, који пак не учествује у раду парламента, тврди да је "споразум понудио прилику да се успостави историјска правда, али да је та прилика изгубљена".

"Берлин није нашао за сходно да разговара са нама ни један једини пут", рекао је он и додао да ако су Немци озбиљни у својој жељи за помирењем, онда је поновно преговарање о споразуму неизбежно. Сума од 1,1 милијарде евра коју је немачка влада понудила као компензацију у наредних 30 година је премала.

За Катјиуу је, међутим, симболично признање почињених недела важније од новца: "Зашто Берлин не инвестира у документациони центар у Намибији, сличан Јад Вашему? Зашто Немачка не изда више виза намибијским студентима и професионалцима да би подстакли размену?"

Катјиуа своје захтеве према Немцима сажима у једној реченици: "Слушајте нас!"