Дан када је откривена Куба: Да ли је Колумбо био превише радознао?
Да ли су Америку открили људи са севера Сибира још пре око 10.000 година, Полинежани 1200. године пре нове ере, викинг Ерик Црвени 980. године после Христа, или можда муслимани још 1187. године (како је то тврдио турски председник Реџеп Тајип Ердоган)? Чија радозналост је крива за то што се раније непознато парче копна данас сматра центром света и има амбиције да покори читаву планету?
Иако би се неки историчари такозваног Косова данас сигурно заклели да су Америку освојила управо албанска племена, и то, наравно, након што су "изградили" Дечане, а један шангајски адвокат тврди да је то ипак био кинески евнух Џенг Хе - најодговорнији је, без сумње, Кристофер Колумбо, који је први потрчао да остатку Европе ухвати муштулук за своје откриће. И тако, заувек, и непромењиво измени геополитичку слику света.
Почетком октобра 1492. године он се усидрио у Сан Салвадору, а већ на данашњи дан, 28. октобра, стигао је до Кубе која му је, бележе историчари, била најзанимљивија и коју је најдуже истраживао.
Назвао ју је "Хуана", у част принца Дон Хуана, сина краљице Изабеле. И управо одатле, колонизацијом једног од највећих острва на тој територији, креће прича о стварању "Новог света".
У одбрану шпанског морепловца, ни он није био свестан какву је грешку направио поставши званично први Европљанин који је крочио на америчко тло.
Јер, чињеница је да је читава ова експедиција била један велики промашај.
Да је Колумбо више пазио на часовима математике, можда би схватио да његов пријатељ Тосканели није добро израчунао обим Земље, па тражећи Азију, ничим изазван, набасао на Америку.
Колумбо је, дакле, кренуо ка истоку, нашао се на западу. Мислио је да је пронашао Источну Индију, а дошао у Сан Салвадор. Када је стигао до највећег међу острврима – Кубе - био је уверен да је у Кини, a онда на Хаитију био сто посто сигуран да је то Јапан.
Но, управо су га величина Кубе и разноликост пејзажа без сумње су уверили да је заиста "пронашао" Азију. Тврдио је да је ово копно које су до тада насељавали Абориџини нешто најлепше што су људске очи до тада угледале.
До тада можда и јесте било – јер тек након његовог доласка, "најмлађи" континент постаје расадник крви и патње читавог света. Од домородачког становништва на тој територији које је готово потпуно истребљено, до других крајева планете у којима су Американци касније покушавали да наметну своју хегемонију – свет једноставно више никада није био у потпуном миру.
Камо среће да је Колумбо имао "Инстаграм"! Ово његово путовање завршило би се, као и код свих нормалних туриста, уз брдо фотографија с цигаром у устима и чашом рума у руци. Али, уместо пратиоце на "Инстаграму", Колумбо је о свом открићу известио шпански двор, па се прича o простору о коме су до тада очигледно многи знали, али је нико није причао - напокон рашчула.
"Открио сам многа острва настањена бројним људима. Заузео сам их сва за нашег најсрећнијег краља тако што сам јавно прогласио и развио његов стандард. Нико није пружао никакав отпор", писао је у свом рапорту шпанском краљу и краљици Кристофер Колумбо.
Но, иако су пронашли благо у виду једне од најживописнијих држава света - Кубе, западу Европе то није било довољно. Гладни освајања наставили су своје експедиције на ове терирорије, да би седам година касније америчко копно открио и Америго Веспучи, који је први схватио да је ова територија заправо потпуно нови континент.
Та 1501. година, узима се за званичну годину када је откривена Америка односно, када се сазнало да откривено копно није Индија. Простор је затим за тадашње европске освајаче постао нешто попут данашњег Дубаија. Место на које се "морало" отићи. И тако је почела колонизација.
"Доба истраживања" које је покренуо Колумбо, у "Нови свет" донело је поробљавање и насиље, али и нове болести које су опустошиле домородачко становништво, које, вероватно, никада није ни желело да буде "откривено".
Прва европска колонијална чизма која је то тле згазила била је Колумбова. За њом је кренула и зараза експанзинизма по коме је данас некада индијанска земља позната. И баш због тога данас многи проклињу и Колумба и његову радозналост.