Леонид Савин: Вашингтон припрема четврти талас обојених револуција

Међународни центар за ненасилне сукобе, са седиштем у Вашингтону, недавно је објавио приручник о обојеним револуцијама под насловом "Подстицање четвртог демократског таласа: Приручник за сузбијање ауторитарне претње", пише руски геополитичар Леонид Савин за сајт "Геополитика".

Извршни директор овог Центра је Иван Маровић, један од лидера српског "Отпора", организације која је одиграла кључну улогу у рушењу српског председника Слободана Милошевића.

Овај извештај је припремљен заједно са Скофорт центром за стратегију и безбедност Атлантског савета, главним истраживачким тимом НАТО-а у САД.

Како се наводи у овом документу, приручник је припремила радна група коју су чинили представници Фондације за отворено друштво Џорџа Сороша, Националне задужбине за демократију и чланови "Фридом хауса", које се низ година, кад год је то у интересу САД, баве организовањем државних удара.

У уводу се објашњава да је такво мешање неопходно за безбедност САД и њихових "демократских савезника", односно сателита. Буквално у трећој реченици се тврди да су "диктаторски режими у Кини, Русији, Ирану, Венецуели и многим другим земљама постали репресивнији."

Као и обично, аутори ћуте о својим савезницима, о аутократијама на Блиском истоку попут Бахреина, где су након почетка Арапског пролећа протести били брутално угушени.

Лавров: Цинична политика Запада одговорна за обојену револуцију у Југославији

САД тврде да њихов демократски систем угрожавају ауторитарни режими а да многе демократије доживљавају кризу легитимитета. Ово друго је свакако тачно, примећује Савин, будући да Колективни запад већ дуго користи репресивне методе, а народи на Западу су искључени из управљања. Европска комисија чак и не бира комесаре на изборима.

Ко има право на суверенитет

Сврха овог приручника је стварање такозваног четвртог демократског таласа, који ће се усмерити против "аутократских режима", а то су заправо све оне државе које САД означе као претњу.

Побуњеничке групе се називају "петом колоном". Влада треба да учини подршку демократији "централним фактором у спољним пословима". Председник САД треба да сачини "стратегију националне безбедности за подршку демократији".

У документу се говори о пружању помоћи "покретима отпора" који подржавају демократију. Овде се конкретно помињу разне владине агенције, Конгрес САД, Стејт департмент и УСАИД.

Дипломатске службе ће помагати релевантне покрете и подржавати аутономне медија, како на локалном, тако и на глобалном нивоу. Наравно, овде није реч о заиста независним, већ о медијима зависним од Запада.  

Други део се односи на развој новог нормативног оквира под називом "Право на помоћ" (Р2А), што подсећа на ранију доктрину "Одговорности за заштиту" (Р2П), под чијим окриљем су САД су интервенисале на Хаитију и у Југославији, бомбардовале Либију и обезбедиле оружје за побуњенике у Сирији.

У документу се тврди и да право на суверенитет других држава није апсолутно: "Када аутократе ускрате право свом становништву на самоопредељење, то отвара могућност интервенције, у циљу заштите становништва."

Када је режим у Кијеву ово право ускратио сопственом становништву, а Русија интервенисала да заштити његова права, Запад је то назвао "неоправданом агресијом". Најсвежији пример је подршка Израелу у сузбијању отпора Палестинаца.

Постоји јасан критеријум шта се подразумева под демократијом из перспективе САД: ако је влада лојална Вашингтону, онда може да ради шта хоће. Али ако влада води сопствену политику, онда ће је Вашингтон сматрати одговорном за гажење темеља демократије.

Пут ка дигиталној диктатури Запада

У трећем делу се говори о "јачању демократске солидарности" у циљу притиска на "репресивне режиме". Ради се о координацији санкција и стварању трибунала за застрашивање других држава.

Приручник препоручује не само санкције, већ и сајбер нападе на инфраструктуру других држава. Недавно успостављени НАТО сајбер форум наставља ову линију, која води успостављању дигиталне диктатуре Запада.

Позив са кијевског Мајдана на протесте у Београду: "Ништа није случајно"

Отприлике 90 одсто републиканаца сматра да су Сједињене Државе изузетне по ономе шта су учиниле за свет или по ономе шта представљају. Ово добро објашњава дрскост са којом се САД мешају у послове других земаља и организују крваве ударе под изговором "увођења демократије".

Пројекат "деколонизације Русије" САД су без успеха покренуле још 2022. године. Како закључује Савин, вероватно је да ће влада САД усвојити препоруке из овог приручника, што значи да ће бити још покушаја да утиче на унутрашњу политичку ситуацију у Русији, посебно уочи избора 2024. године.