Афера "Катаргејт": Документа откривају комплетан обим корупцијског скандала
Велика количина докумената који су процурили из полицијске истраге о скандалу "Катаргејт", који је потресао европске институције и покренуо захтеве за реформе Европског парламента, откривају комплетан обим корупцијског скандала по принципу "новац за утицај", пренео је данас портал "Политико", наводећи да је имао увид у документе.
Досијеи сакупљани за период између 2018. и 2022. године указују на то да су кључни осумњичени, укључујући бившег члана Европског парламента Пјера Антонија Панцерија и његовог помоћника Франческа Ђорђија, покушавали да манипулишу Парламентом, највећим демократским телом ЕУ.
Њихови наводни клијенти из Катара, Марока и Мауританије потрошили су око четири милијарде евра за "посао", наводи се у досијеима.
Скандал је први пут изашао на видело пре тачно годину дана, када су Панцери, Ђорђи и друге кључне личности ухапшене у серији рација током којих су нађене и вреће новца.
Радње забележене у документима тичу се рада Европске уније, као што је планирање да се поништи шест парламентарних резолуција које осуђују стање људских права у Катару и рад на постизању споразума о безвизном режиму између Дохе и ЕУ.
Међу документима које је видео "Политико" је и табела са осам картица на лаптопу који припада Ђорђију, заплењена у његовом стану у Бриселу, у којој су наведене стотине активности које је мрежа наводно спроводила између 2018. и 2022. године.
"У табели има више од 300 послова за које су осумњичени примали лепе хонораре. Наводно су своје циљеве постигли користећи мрежу сарадника који су радили у Парламенту, које су, према досијеима, називали својим 'војницима'", додаје Политико.
До сада су у истрази ухапшена четири садашња и бивша посланика Европског парламента по оптужбама за корупцију, прање новца и чланство у криминалној организацији.
Међу осумњиченима је Ева Каили, Ђорђијева партнерка која је избачена са функције потпредседнице парламента када је избио скандал.
Ђорђи је рекао полицији да су он и његов шеф понекад причали својим купцима о операцијама на које немају никаквог практичног утицаја, јер је Панцери погрешно представио степен своје моћи да обликује рад парламента.
Анонимни извор упознат са Ђорђијевом одбраном рекао је да "није кредибилно" размишљати о табели као о доказу активности утицаја.
Уместо тога, додаје, табела је направљена да "подигне" имиџ Панцерија његовим клијентима.
Наводне операције су укључивале обезбеђивање безвизног режима са Катаром, али је финално гласање стављено на чекање након избијања скандала.
Такође, један од задатака Ђорђија и Панцерија је био је да се спречи усвајање резолуција с осудама третирања мигрантских раднија у тој земљи уочи Светског првенства у фудбалу тако што би се неутралисало шест парламентарних резолуција којим се осуђује Катар.
Резолуција о критиковању Катара за људска права је, међутим, усвојена 24. новембра прошле године.
Друга операција је циљала Саудијску Арабију, која је прекинула дипломатске и економске односе са Катаром. Панцери и Ђорђи наплатили су Катару неколико акција, укључујући серију твитова и филмских пројекција у вези са убиством саудијског колумнисте Џамала Кашогија, истовремено оштро осуђујући одговорност Ријада за убиство.
Када је реч о Мароку, Панцери и Ђорђи су били заслужни за парламентарни резолуцију против Алжира, за коју су рекли да ће користити Мароку.
Они су, такође, хвалили да су направили "умеренији текст" резолуције која критикује Мароко због решавања мигрантске кризе 2021. године.
У резолуцији је осуђен Мароко због ублажавања граничних контрола и дозвољавања 8.000 миграната, укључујући децу без пратње, да пређу на територију Шпаније током спора са мадридском владом.
Главни циљ Мауританије је био да побољша имиџ земље, а Ђорђијева табела указује да је група радила да заустави активисту за борбу против ропства, који је створио непријатеље у влади Мауританије.
Најновија открића о "Катаргејту" ће вероватно поново да отворе дебату у Парламенту о томе да ли су европосланици урадили довољно да се не понове сличне операције.
"Ови документи нам показују да је ово био трајни, вишегодишњи напор да се на подао начин утиче на парламентарне процедуре. То се дешавало годинама, било је укључено више људи и није откривено. Чега ту још има", рекао је Ник Ајоса, вршилац дужности директора Транспаренси интернешенела за ЕУ.
Он је рекао да је одговор Парламента био слаб, оскудан и свакако не говори о озбиљности скандала који се догодио прошлог децембра.