Бермудски троугао: Шта се заиста десило 5. децембра 1945. на "Гробљу Атлантика"

Бермудски троугао, једно од "најмистериознијих подручја на Земљи", троугао je између Бермуда, Порторика и Мајамија на Флориди, у коме је нестало на стотине бродова, стотињак авиона и на хиљаде људи. Називају га и "Ђавољим троуглом" или "Гробљем Атлантика".

Мистерија Бермудског троугла у жижу јавности ушла је тачно 5. децембра 1945, када је на том простору нестало пет авиона америчке морнарице. Нестао је, убрзо потом, и шести: авион за спасавање, који је имао задатак да пронађе и спаси "Изгубљену ескадрилу". Тог, 5. децембра без трага је нестало укупно 27 људи.

Прве вести о енигми пренео је новинар Едвард ван Винкл Џонс у "Мајами хералду", да би то затим постала омиљена тема за теоретичаре завера.

10 највећих природних катастрофа: Од земљотреса у Чилеу до цунамија у Јапану

Постоји неколико веома популарних теорија о троуглу. Једна од њих је "атлантидска теорија", према којој је за нестанке, наводно, одговорна "узнапредовала технологија Атлантиде".

Друга је "НЛО теорија": неки тврде да бродови и летелице нестају зато што их отимају ванземаљци.

Трећа верзија приче је да је за све крива временска рупа, или морска неман, звана Кракен, која гута бродове.

Пођимо редом, од чињеница, које су утврђене и непобитне од самог почетка.

Све је почело као рутинска вежба

Петог децембра 1945. године небо над америчком базом Форд Лодердејл на Флориди било је ведро. Лет авиона је требало да представаља само рутинску вежбу.

У рано после подне, око 14 часова, ескадрила од пет америчких торпедних бомбардера ТБМ "авенџер" узлетела је са писте.

Ниједан од ових пет авиона се није вратио у базу. Није се вратио ни авион који је кренуо у потрагу за мистериозним "летом 19". Нису пронађена тела пилота, а ни олупине авиона.

Вођа патроле био је поручник Чарлс Тејлор, искусни пилот који је током Другог светског рата провео више од 2.500 сати у ваздуху. Остали пилоти и чланови посаде имали су довољно искуства.

Авиони су били у одличном стању, временски услови су били више него повољни. У 14 часова и 10 минута су полетели са писте базе Лодердејл, у држави Флорида.

Изгледало је да се све одвија по плану, све док, у 15 часова и 45 минута, контролни торањ није почео да прима збуњујуће, конфузне поруке пилота.

Потпуно смо изгубљени, не видимо копно

Према снимљеном разговору, вођа патроле је тада рекао: "Не видимо копно. Мислим да смо скренули са курса."

"Која је ваша позиција?", питали су га. Уследило је неколико тренутака тишине. "Не можемо са сигурношћу да кажемо где смо", рекао је поручник Тејлор. "Не видимо копно."

Током следећих десет минута завладао је тајац. Када су поново успоставили контакт, људи из торња нису разговарали са Тејлором, већ са другим члановима посаде, која су деловали уплашено и дезоријентисано: "Не можемо да нађемо запад. Све је погрешно. Све изгледа чудно, чак и океан."

Зашто је поручник Тејлор препустио команду другом пилоту?

Последња порука је гласила: "Изгледа да улазимо у беле воде. Потпуно смо изгубљени." Када је други спасилачки авион стигао на место несреће, море је било мирно, а небо и даље ведро.

Гравитациона рупа на Земљи: Налази се у Индијском океану и збуњује научнике

Спасиоци нису пронашли ништа. Током петодневне потраге, претражено је укупно 250.000 квадратних миља Атлантског океана. Извештај Истражног одбора америчке морнарице завршава се реченицом: "Не можемо ни да нагађамо шта се догодило."

Ричард Вајнер, аутор бројних књига о Бермудском троуглу, изјавио је 2009. године да "знамо више о Месецу, а не знамо довољно о нашој планети." Вајнер је аутор документарног филма "Ђавољи троугао", у коме тврди да су све несреће резултат "људске грешке, кварова на машинама, лошег времена или магнетних аномалија."

О тим аномалијама, каквог год порекла оне биле, писао је и Кристофер Колумбо, који је у свој дневник, још 8. октобра 1492. године, уписао је да је на подручју Бермудског троугла бродски компас престао да ради и да је на небу опазио ватрену куглу.