Последња шанса: Суд у Лондону у фебруару разматра Асанжову жалбу на изручење САД

Евентуална коначна жалба оснивача "Викиликса" Џулијана Асанжа на изручење Сједињеним Државама биће размотрена у Високом суду правде у Лондону 20. и 21. фебруара, наводи се у саопштењу "Викиликса".

Асанж се суочава са 17 оптужби по америчком Закону о шпијунажи и затворском казном од 175 година. Двоје судија ће размотрити одлуку донету у јуну, којом је новинару одбијена дозвола за даље жалбе.

Ово је "можда последња шанса за Џулијана Асанжа да спречи изручење Сједињеним Државама", наводи се у саопштењу "Викиликса".

Како убија Америка: 13 година од чувеног снимка "Викиликса", а Асанж у затвору (ВИДЕО)

Судија Вишег суда Уједињеног Краљевства је почетком јуна одбацио све жалбе Асанжа и подржао налог за екстрадицију из 2020. Судија је такође поништио делове пресуде из јануара 2021, којом је одбијено Асанжово изручење Америци због ризика од самоубиства и лошег здравља.

Коначна жалба биће последња прилика за борбу против екстрадиције у Великој Британији. Следећи корак за Асанжове адвокате могао би да буде изношење случаја Европском суду за људска права.

"Са безброј доказа који су изашли на видело од првог саслушања 2019. године, као што су кршење законских привилегија и извештаји да су високи амерички званичници били умешани у планирање завера за убиство мог мужа, не може се порећи да је правично суђење, а камоли Џулијанова безбедност на тлу САД, немогућа уколико буде изручен. Прогон овог невиног новинара и издавача мора да се оконча", навела је Асанжова супруга Стела, са којом се оженио док је био у затвору.

Асанж (52) је иза решетака у Лондону од 2019. године, када му је Еквадор одузео азил – наводно на захтев САД – и предао га британској полицији. Он је тражио уточиште у амбасади Еквадора од 2012. Након његовог хапшења, САД су оптужиле Асанжа за шпијунажу због објављивања поверљивих војних докумената и докумената Стејт департмента 2010. године, за које су амерички тужиоци рекли да су довели у опасност бројне људе. Велика Британија је од тада одобрила његово изручење САД.

Асанж је покушао да поништи ту одлуку, инсистирајући да није прекршио ниједан закон и да је његово објављивање поверљивих докумената било легитимно новинарство заштићено Уставом САД. Закон о шпијунажи никада раније није коришћен за кривично гоњење новинара или медија који су објавили, али нису украли поверљиви материјал.