Шпанија се предомислила: Ставила вето на учешће ЕУ у америчкој специјалној операцији против Хута
Упркос чињеници да је шпанска влада тражила укључивање целе Европе у мисији гарантовања безбедности пловидбе у Црвеном мору, Шпанија је ставила вето на учешће Европске уније у овој операцији, тврди шпански лист "Конфиденсиал".
Након што је на хитном састанку одржаном у среду, Политички и безбедносни комитет ЕУ (ЦОПС) једногласно одобрио европску интервенцију проширење операције Аталанта, шпанска влада је изненађујуће одустала од те идеје, наводи лист.
Резолуција је усвојена уз подршку Шпаније, али је Мадрид променио став и на састанку Радне групе саветника за спољне послове (Релек Груп), која је задужена за правна, финансијска и институционална питања Заједничке спољне и безбедносне политике (ЦФСП)ставио вето на одлуку донету дан раније, тврди шпански лист и појашњава да ове одлуке захтевају једногласно усвајање.
Операција Аталанта, коју је покренуо Пентагон, је операција одвраћања, спречавања и сузбијања пиратерије у Индијском океану, код обале Сомалије, која је постигла велики успех.
Проширење операције Атланта и на Црвено море изазвало је одушевљење бродских компанија које послују у тој области, док је Иран упозорио да ће се "предложена мултинационална оперативна група за заштиту бродова у Црвеном мору, на челу са САД, суочити са "изузетним проблемима".
"Ова одлука је позитиван корак за решавање безбедносних изазова у Црвеном мору и Аденском заливу", рекао је Сотирис Раптис, генерални секретар удружења које окупља европске бродовласнике, пре него што је постало познато да се Шпанија повукла.
Промена позиције шпанске владе није објашњена партнерима, наводе европски дипломатски извори.
Током целог јучерашњег дана, извршна власт је избегавала одговоре на питање о учешћу Шпаније у америчкој мисији у Црвеном мору, наводи лист.
Претходно је шеф Пентагона Лојд Остин изјавио да је покренута мултинационална операција за заштиту Црвеног мора након напада Хута на комерцијалне бродове.
"Операција ће окупити неколико земаља, укључујући Велику Британију, Бахреин, Канаду, Француску, Италију, Холандију, Норвешку, Сејшеле и Шпанију, како би заједнички решили проблеме безбедности у јужном Црвеном мору и Аденском заливу, осигурали слободу пловидбе за све земље и ојачали регионалну безбедност", навео је Остин у саопштењу.
Хути, који имају власт у северном Јемену и контролишу већи део јеменске обале Црвеног мора, раније су упозорили да намеравају да нападну све бродове за које посумњају да плове ка Израелу или из ове земље.
Они су у почетку циљали само бродове који су били повезани са Израелом, међутим, како извештавају медији, у последњих неколико дана, на мети су се нашли и бродови који плове под заставама других земаља.