Свет
"Глобал тајмс": Да ли ће страх од "санкција из пакла" спречити Кину да се уједини са Тајваном
Тајван није Аљаска или Хаваји, већ део Кине, али компетенција америчких политичара је далеко испод оног што се од њих очекује и ниједан њихов став не би требало да представља изненађење
Амерички сенатор Линдзи Грејем, чији су ставови одувек били изразито антикинески, поново је дао изненађујуће изјаве, у којима позива демократе и републиканце да "осмисле санкције из пакла које ће наметнути Кини пре него што она заузме Тајван", пише у уводнику кинески лист "Глобал тајмс".
Изгледа да је намера Грејема да заплаши Кину, верујући да ће је страх приморати да одустане од поновног уједињења са Тајваном. Бахатост и незнање овог сенатора заиста боду очи.
Томе је претходило "сензационално откриће" америчких медија, који тврде да је Кина прошлог месеца обавестила САД о својој намери да се поново уједини са Тајваном. Изгледа да је само помињање израза "поновно уједињење" оно што је истински узнемирило вашингтонске елите.
Кина мора да буде и биће поново уједињена. Да ли је ово нека тајна и да ли је потребно да амерички медији на овакав начин објаве своје "откриће"? Кина је доследно тежила мирном поновном уједињењу са Тајваном. Кина се никад неће одрећи употребе силе, али, без обзира на средства, крајњи циљ је поновно уједињење.
Ову политику Кина је водила деценијама. То је отворен и директан стратешки приступ али, изнад свега, то је израз колективног националног осећања 1,4 милијарде Кинеза. Зашто се политичари попут Грејема због тога осећају осећају "нелагодно"? Они једноставно не могу да одлучују о кинеским националним питањима.
Да ли је америчким политичарима заиста стало до будућности и судбине Тајвана? Апсолутно није. Само три дана пре него што се Грејем заложио за "санкције из пакла", он је критиковао пакет помоћи који је подржала Демократска странка, наводећи да то "неће помоћи Украјини, Тајвану или Израелу."
Незнање, ароганција америчких политичара, или нешто треће
Заправо, Грејем користи ова питања као полугу притиска на Демократску странку. За такве политичаре, њихов политички лични интерес је изнад свих осталих, а постојање Тајвана за њих је суштински ирелевантно.
Пре свега, у питању је дубоко незнање америчких политичара. Изгледа као да су конгресмени управо открили нови континент, што изазива озбиљне сумње у то колико чланова америчког Конгреса уопште може да покаже где се налази Тајван на географској мапи.
Деценијама су амерички политичари давали апсурдне изјаве о Кини. Једна од њих је тврдња да Кина има "две хиљаде година стар план да уништи Америку". Њихова професионална компетенција је далеко испод оног што се од њих очекује. Ниједан став америчких политичара не би требало да представља изненађење.
Међутим, да ли Грејем, који је познат по антикинеским ставовима и деценијама је у Конгресу, може да буде толика незналица? То је донекле сумњиво. Ако то није рекао из незнања, онда је то учинио из лоше намере.
Много је вероватније да ће они искористити сваки случај да демонизују Кину. Тајван није Аљаска ни Хаваји; Тајван је део Кине, а не САД. Ипак, неки амерички политичари тврде да се Кина припрема да изврши инвазију на САД. Права опасност за САД не лежи у тежњи Кине за поновним уједињењем, већ у ароганцији америчких посланика.
Термин "санкције из пакла" можда звучи застрашујуће, али да ли Грејем и њему слични заиста верују да ће то уплашити Кину? Да ли заиста очекују да ће Кину од поновног уједињења зауставити страх од "санкција из пакла"?
Како закључује "Глобал тајмс", кинески народ ће их у то ускоро разуверити.
