Свет
Ни легално, ни мудро: Може ли Америка да заплени замрзнуту имовину Русије?
Кршење међународног права је погрешан начин да се помогне Украјини, оцењује колумниста "Блумберга"
Амерички Конгрес разматра усвајање нацрта закона о економском просперитету и могућностима за Украјинце, такозвани РЕПО, који би, ако буде усвојен, дао америчком председнику овлашћење да конфискује милијарде долара у власништву Централне банке Русије које се држе у САД, и да тај новац проследи Украјинцима.
У питању је око 300 милијарди долара имовине коју руска централна банка држи на рачунима у западним земљама, укључујући САД. Од почетка Специјалне војне операције та средства су замрзнута, тако да Русија не може да им приступи.
РЕПО је покушај да се одговори на питање зашто не искористити та, како наводи "Блумберг", потенцијално кључна средства која никоме не служе. Закон би се односио само на суверене руске фондове унутар САД, који износе свега неколико милијарди. Највећи део руског новца у иностранству налази се у Европи, а посебно у Белгији, где се налази депозитар хартија од вредности "Јуроклир". Да би РЕПО "помогао" Украјини, ЕУ би морала да се угледа на њега.
Ово отвара већа питања. Прво, да ли би таква заплена прекршила међународно право? И друго, легално или не, да ли би то било геополитички мудро?
Ингрид Брунк, стручњак са Правног факултета "Вандербилт" каже да постоје три правна начина да се заплене државна средства. И ниједан није доступан у садашњем контексту.
Један пут би водио кроз Савет безбедности Уједињених нација. Русија је "прекршила међународно право" "инвазијом" на суверену чланицу УН, тако да би Савет могао да наметне репарације Кремљу. Али Русија је чланица тог Савета са правом вета – као и њен партнер Кина – тако да се то неће догодити.
Други пут би ишао кроз међународни мировни споразум. Та опција је у игри тек када се сукоб оконча, а Кијеву су паре потребне сад.
Трећа опција, како неки људи тврде, је међународно обичајно право. То је, објашњава "Блумберг" кумулативно тело преседана које државе прихватају као обавезујуће. А обичајно право изричито дозвољава "противмере" спрам земаља које крше закон. Али, каже Брунк, логика контрамера у обичајном праву је да подстакне прекршиоце на поштовање правила.
Ако затворите свој ваздушни простор, рецимо, нама је дозвољено да затворимо свој док не отворите поново. Противмере нису замишљене као помоћ трећим странама које желе да обештете "жртве".
РЕПО имплицитно признаје ове проблеме тако што иде другим путем: једноставно овлашћује председника да конфискује средства. Односно, игнорише међународно право.
Такав потез би покренуо геополитичка питања. Једна практична последица би била сигнал Кини и другим земљама које имају напете односе са САД да ће њихова имовина бити следећа на мети ако, рецимо, Кина крене на Тајван. То ће их подстаћи да своје резерве држе у неутралним земљама и у другим валутама осим долара и евра. Дугорочно, ово би могло да поткопа америчку моћ.
Непосреднији проблем је, међутим, то што би доношење ад хок закона за заплену имовине суверене земље изгледао лицемерно већини света. Док Запад Украјину форсира као шампиона глобалне борбе за одбрану "међународног поретка заснованог на правилима", остатак света у то не верује и сматра да САД раде шта хоће и да то накнадно оправдавају. Одузимањем руске имовине уз помоћ законских прописа, Вашингтон би нахранио ту причу о лицемерју и додатно отуђио такозвани Глобални југ.
РЕПО је, закључује "Блумберг", погрешан. И САД и ЕУ морају, ако већ желе да помогну Украјини, да то раде из сопствених ресурса а не незаконитим одузимањем имовине Русије.
