Свет

"Шпигл": Да ли ће се "дивљи" избори у САД претворити у потпуни хаос и неку врсту грађанског рата?

Немачки лист процењује да искључивање Трампа с предизбора у традиционално демократским државама неће имати великог значаја на опште изборе, али уколико му буде забрањено да се кандидује у "колебљивим државама", то би био тежак ударац његовим председничким амбицијама
"Шпигл": Да ли ће се "дивљи" избори у САД претворити у потпуни хаос и неку врсту грађанског рата?© Tanjug/AP Photo/Charlie Neibergall, File

Док анкете показују све веће шансе за Доналда Трампа на председничким изборима у САД 2024. насупрот актуелног лидера Џозефа Бајдена, тзв. дубока држава вредно ради на томе да бившег првог човека Сједињених Држава онемогући у новом походу на Белу кућу.

Поред бројних судских процеса који се воде против њега, на сцену су ступиле државе Мејн и Колорадо које су некадашњег председника избрисале с гласачких листића, због тога што је оспоравао резултате претходних избора, а то је довело до нереда на Капитолу 2021. године.

Наиме, неколико америчких држава одлучује о томе да ли Трампу треба дозволити да се кандидује на предизборима, позивајући се на 14. амандман савезног устава, према којем нико ко је учествовао у побуни не може да обавља државну функцију.

Немачки "Шпигл" истиче да се у најмање дванаест америчких држава улажу напори да се Трамп скине с гласачких листића.

Дакле, у Колораду и Мејну му је забрањено да буде кандидат на предизборима своје странке, с тим да у Мејну коначну одлуку треба да донесе Врховни суд.

У Мичигену је Врховни суд одбио да се позабави тим питањем, што значи да ће тамо моћи да се нађе на гласачком листићу. У Минесоти Врховни суд је пресудио да нема надлежност над предизборима, али то не гарантује да ће Трампу касније бити дозвољено да се кандидује као републикански кандидат.

У Калифорнији му је дозвољено да се појави на предизборним гласачким листићима, као и у Орегону.

Какав би утицај имало Трампово искључење с избора на државном нивоу?

И Колорадо и Мејн, као и Калифорнија и Орегон сматрају се сигурним државама за демократе. Колорадо има демократску већину на председничким изборима од 2008. године, а 2020. Бајден је био 13,5 одсто испред Трампа. У Мејну је већина доследно гласала за демократског кандидата од 1992. Бајден је 2020. имао девет одсто више гласова од Трампа, а три од четири електорска гласа припала су демократама.

Заједно с Небраском, Мејн је изузетак у америчком изборном систему - ту се изборни гласови додељују пропорционално, а не апсолутно.

Ако би Трамп овде био искључен са предизбора, утицај на изборе у САД би вероватно био маргиналан, али симболичан. Исто важи и за Калифорнију и Орегон, који су на прошлим изборима припали Бајдену и где је актуелни председник у анкетама доста испред кандидата Трампа, констатује "Шпигл".

Међутим, додаје немачки лист, у Мичигену и Минесоти ствари стоје другачије. Мичиген се сматра "свинг државом": Бајден је овде победио 2020. године са 2,8 одсто предности у односу на Трампа, који је пак за длаку победио у овој држави 2016, када је био 0,2 одсто испред Хилари Клинтон. Анкете тренутно показују да Трамп води испред Бајдена у Мичигену. Ако Трампу не буде дозвољено да се кандидује овде, то би био тежак ударац његовим председничким амбицијама.

Мичиген је посебно важан за актуелне председничке изборе у новембру 2024. јер се очекује тесан и можда одлучујући резултат у држави са око десет милиона становника.

Минесота је на прошлим изборима отишла Бајдену, али анкете показују да би тамо могло да буде тесно 2024. године.

Какав би утицај имала одлука Врховног суда САД?

Барем у случају Колорада, Врховни суд САД ће донети коначну реч. Ако потврди одлуку Колорада и искључи Трампа са избора у целој земљи, то би потенцијално имало несагледиве последице.

"Могуће је да ће већ дивља изборна сезона у САД прерасти у потпуни хаос, можда и довести до неке врсте грађанског рата. Година 2024. биће политичка ноћна мора. Трамп и његове присталице никада неће прихватити судски пораз, чак и уколико би им га уручила највиша власт", каже дописник "Шпигла" Марк Пицке.

Предизбори америчких републиканаца почињу 15. јануара у Ајови и завршавају се 4. јуна у Новом Мексику и Њу Џерсију. Мичиген гласа 27. фебруара, Колорадо, Калифорнија, Мејн и Минесота 5. марта, Орегон 24. маја. У анкетама Доналд Трамп убедљиво води, иза њега су бивша амбасадорка у УН Ники Хејли и гувернер Флориде Рон Десантис.

Демократе ће одлучивати о свом кандидату на изборима од 23. јануара до 8. јуна, а све упућује на то да ће њихов кандидат бити актуелни председник Џозеф Бајден.

Председнички избори у САД одржаће се 5. новембра 2024. Демократе и републиканци ће изабрати своје кандидате током лета.

image