Први ваздушни двобој Ф-18 и МиГ-25: Како је ирачки пилот оборио амерички авион

Напредак у развоју система противваздухопловне одбране учинио је ваздушне дуеле изузетно ретком појавом. Ипак, 1991. године, када су САД започеле операцију "Пустињска олуја", један ирачки пилот успео је да збуни америчке пилоте када је својим МиГ-25 оборио амерички Ф/А-18 "хорнет".

Како пише "Јурејжан тајмс" то је био први ваздушни сукоб између МиГ-25, који је у то време био трећи најспособнији совјетски авион у употреби, али и најмоћнији авион ирачког ваздухопловства у погледу борбених способности ваздух-ваздух, и Ф/А-18.

Током Иранско-ирачког рата, борбени авион је коришћен за мисије ваздух-ваздух, а у Заливском рату, били су распоређени и у улози бомбардера.

МиГ-25 важи за један од најбржих, ако не и најбржи борбени авион, који је уведен у употребу било где у свету, са огромним и моћним радаром, као и способношћу да лети брзином већом од три маха. Током рата, "фоксбатови", како гласи њихова НАТО ознака, били су највећа претња за америчку надмоћ у ваздуху.

У раним јутарњим сатима, 17. јануара 1991, поручник Зухаир Давуд из ирачког ратног ваздухопловства стациониран у ваздухопловној бази Кадесија добио је позив у 02:38 (по Багдадском времену) да полети. Био је један од четири пилота МиГ-25 у приправности у бази. По речима поручника:

"Момак са друге стране радио везе викао је – МИГ-25 мора одмах да полети!".

Задатак за МиГ-25 био је јасан – да пресретне први удар који се приближавао. Био је то почетак операције "Пустињска олуја", познате и као Први заливски рат.

Око 2.30 ујутру (по Багдадском времену), три ударне групе америчке морнарице која се састоје од две групе СЕАД (Suppression of Enemy Air Defenses, SEAD) и формације ловаца америчке морнарице "алфа удар" ушле су у ирачки ваздушни простор. Њихов циљ био је да униште велике ваздушне базе на којима су биле стациониране ескадриле руских "мигова" 25, 29 и других бомбардера.

Формација "алфа удар" укључивала је 10 Ф/А-18Ц "хорнета" који су полетели са брода "УСС Саратога". Они су прошли кроз саудијски ваздушни простор док су летели на висини између 25.000 и 29.000 стопа (7.600 до 8.800 метара). Имали су задатак да посматрају непријатељске бомбардере и савладају противваздушну одбрану.

Њих је пратило осам бомбардера А-6Е са задатком дејства по Тамузу. Иза њих летело је још ЕА-6Б и два пара Ф-14А. 

Путања на великој висини омогућила је да их ирачки радари лако открију, будући да ови системи имају већи домет када осматрају простор и траже циљеве на великим висинама.

Ударна формација америчке морнарице откривена је и пре него што су прешли у ирачки ваздушни простор. За то време, два МиГ-29 ирачког ваздухопловства била су у ваздуху у покушају да пресретну бомбардере Б-52 који су погодили Талху.

Тада је поручник Давуд добио позив да за полетање и борбу: "Пожурио сам до авиона. Техничари су били спремни за овај тренутак, као и летелица, тако да је полетање било изузетно брзо — у ваздуху сам био само три минута након што сам примио позив. После полетања сам прешао на безбедну фреквенцију и успоставио контакт са командним центром за пресретање, сектора ПВО. Небо је било ведро, са веома добром видљивошћу. Командни центар почео је да ми даје упутства за групу авиона која је продрла у ирачки ваздушни простор јужно од базе".

Реч је о методи пресретања која подразумева да командни центар повезан са више радарских станица наводи авион пресретач на циљ у ваздуху.

Давуд је потом направио заокрет на југ, активирао пуну комору за накнадно сагоревање и достигао брзину од 1,4 маха. Ирачки авион је летео право у средину формације америчких борбених авиона. Сама величина МиГ-25 значила је да га је одмах након полетања открио вођа ескадриле, командант Мајкл Андерсон.

Андерсон је открио МиГ-25 на свом радару на око 112 км од Кадесије: "На радару сам уочио мету у ваздуху која се полеће са аеродрома (испред нас)", присећа се Андерсон и додаје:

"Одмах сам знао да је то непријатељски авион јер на Ф/А-18 имамо технологију за електронску идентификацију. Могао сам да видим пламен накнадног сагоревања, и то је био изузетно дуг жути пламен који сам раније видео на МиГ-25. Нема сумње о чему се тачно ради када то видите. Чим сам га закључао на радару, скренуо је десно и у том тренутку је почео да ме заобилази у смеру супротном од казаљке на сату. Направио сам неколико кругова са њим."

Давуд је потврдио Андерсонову верзију првог пресретања: "Мој радар се и даље загревао, а био сам 90 км од  циљане  формације када ме је непријатељска летелица закључала на радару. Извео сам тежак маневар и избегао закључавање", рекао је Давуд.

Андерсон је чекао потврду од "авакса" (позивни знак "кугар") да је летелица заиста била непријатељска. Пошто извиђачки авион није успео да потврди да је реч о непријатељској летелици, два борбена авиона су се окренулa један према другом. Како је ноћ била мрачна, виделе су се само млазнице које су пламтеле иза њих.

Када су се нашли у положају један наспрам другог, Давуд се је направио заокрет и искључио накнадно сагоревање како му амерички авион не би пришао са задње стране. Андерсон је изгубио Давуда, међутим, док се МиГ-25 окретао на исток, прелетео је Андерсоновог колегу у другом авиону.

Тада је чак и Давуд изгубио циљ из видокруга и то пријавио командном центру, који му је затим саветовао да се окрене на исток и гађа другу мету удаљену око 40 км, што је МиГ-25 урадио и закључао га на 38 км.

Мета је био амерички Ф-18 којим је пилотирао поручник Скот "Спајк" Спајчер. Скот се приближавао својој лансирној тачки и искључио је аутопилот. Своју летелицу је поставио у положај за обрушавање и укључио накнадно сагоревање да убрза за своје прво лансирање противрадарских ракета.

"Лоцирао сам циљ на 38 км и на 29 км испалио сам пројектил Р-40РД испод свог десног крила. Држао сам циљ закључан на радару све док нисам видео огромну експлозију испред себе. Наставио сам да гледам летелицу која се спирално спуштала на земљу док ју је ватра прогутала", испричао је Давуд о обарању америчког борбеног авиона.

Када је црна кутија обореног Ф-18 коначно испитана током прегледа 1995. године, откривен је детаљан приказ параметара лета млазњака. За 17 секунди, америчка летелица је убрзала до 540 чворова и пала са око 8.000 метара.

Контролор на једном од "авакса" приметио је да се две летелице "спајају" у 03:50 часова. Са леве стране, испод кокпита Ф-18, експлодирала је ракета Р-40РД, што је довело до заношења америчког авиона у десно и отпадања спољашних резервоара и њихових носача. Летелица је пала на око 77 км од Кадесије, а Спајчер је након катапултирања погинуо и тако постао прва жртва америчке ратне морнарице у "Пустињској олуји"