Свет
Технолошки искорак: Кина и Русија развијају непробојне квантне канале комуникације за државе БРИКС-а
Коришћење дистрибуције података уз помоћ квантног кључа омогућава сигурност која је "загарантована законом физике", кажу руски научници
Научници у Русији и Кини успоставили су квантну комуникацију шифровану уз помоћ сигурних кључева које преноси кинески квантни сателит, показујући да би квантна комуникациона мрежа за државе БРИКС-а могла да буде технички изводљива.
Научници су успели да пошаљу две кодиране слике обезбеђене квантним кључевима на раздаљини од 3.800 километара између комуникационе станице у близини Москве и друге у близини Урумчија у западном кинеском региону Синђанг, пише "Саут Чајна Морнинг Пост" (СЧМП).
Први тест квантне комуникације између две земље успешно је спроведен прошле године, рекао је Алексеј Федоров са руског Националног универзитета за науку и технологију (МИСИС) и Руског квантног центра (РКЦ), водеће руске институције задужене за стварање квантног рачунара.
То је било могуће захваљујући кинеском квантном сателиту "Моци", који је отворио путеве за развој националних и међународних квантних комуникационих мрежа, пише хонгконшки лист.
Квантна комуникација - облик преноса информација на основу квантне физике који користи криптографију за кодирање података у појединачним фотонима - нуди начин преноса информација које хакери не могу да пресретну, наводи лист.
Шифровани подаци се преносе у облику јединица и нула заједно са квантним кључем који се користи за дешифровање података.
Квантни кључеви, или низови насумичних битова, "су тајни параметри које користимо за кодирање корисних информација", што их чини недоступним неовлашћеним појединцима, рекао је Федоров.
Коришћење дистрибуције података уз помоћ квантног кључа омогућава сигурност која је "загарантована законом физике", написали су истраживачи у свом раду.
Иако је дошло до великог напретка у развоју дистрибуције том методом, пренос на земљи при разумним брзинама помоћу каблова са оптичким влакнима ограничен је на око 1.000 километара због губитка фотона на великим удаљеностима, наводи се у раду.
Због тих ограничења, истраживачи у различитим земљама и континентима, или чак на удаљеним деловима Русије, нису могли ефикасно да пренесу квантне кључеве, рекао је Федоров.
Да би превазишла ову препреку, Кина је 2016. лансирала "Моци", први квантни комуникациони сателит на свету, како би започели са квантним преносом података на велике удаљености.
Користећи сателит, Кина је успела да развије националну квантну мрежу станица на земљи која се протеже хиљадама километара.
Руски тим је 2020. почео да ради са "Моциејвим" тимом, који им је помогао да поставе системе за почетак експеримената са сателитом, рекао је Федоров.
Комуникациона станица, постављена у Звенигородској опсерваторији недалеко од Москве, опремљена је телескопима и камерама за праћење сателита. Различити експерименти су спроведени између те и станице Наншан у близини кинеског града Урумчија.
Експеримент слања информација између две станице спроведен је 1. марта прошле године.
Живимо у информатичком добу, где је много тога што радимо "повезано са заштитом информација", што квантне кључеве чини "корисним алатом" за заштиту стратешких и осетљивих информација, рекао је Федоров.
Иако би квантне комуникационе мреже могле да имају много намена, Федоров је рекао да би за сада квантни системи били идеални за научна истраживања, пошто је потребно још истраживања пре него што технологија постане доступна за комерцијалну употребу.
Он је додао и да је финансијски сектор заинтересован за квантну технологију, зато што банке чувају "огромну количину критичних, важних информација".
Руски председник Владимир Путин је на Форуму будућих технологија у Москви у јулу рекао да квантна технологија има важну улогу у дигиталној инфраструктури и развоју руске привреде.
Русија је такође предложила заједничке напоре за унапређење будућих технологија са другим земљама БРИКС-а: Бразилом, Индијом, Кином и Јужном Африком, што би укључивало и квантну технологију.
"Технички, апсолутно је могуће изградити квантну комуникациону мрежу између земаља БРИКС-а", рекао је Федоров.
Али постоји "научни, технички и комерцијални потенцијал за ове врсте система", потребан је заједнички пројекат како би се развој погурао напред, додао је он.
