Свет
Летонски министар: Балтичко море ће бити НАТО језеро, морамо зауставити Русију
Летонски министар позива на већу сарадњу унутар Алијансе како би се обуздала претња коју представља Москва
Балтичко море на које и Русија има излаз – постаће "НАТО језеро", када Финска и Шведска постану чланице НАТО-а, а Западу је потребна дугорочна стратегија да обузда Русију, казао је летонски министар спољних послова Кришјанис Каринш, нагласивши да ће Москва "тражити нове мете без обзира на исход њене инвазије на Украјину".
Бивши летонски премијер и самопроглашени кандидат за шефа НАТО-а, истиче за "Фајненшел тајмс" (ФТ) да упркос очигледним експанзионистичким тежњама Алијансе о којима и сам говори, Русија је та која има "идеологију засновану на империјализму" што значи да би Москва била претња чак и под новим председником, па и ако Украјина поврати све своју територију.
"Русија се неће зауставити сама. Русију морамо зауставити. Заустављање Русије у Украјини не значи да је готово. То једноставно значи да ћемо морати да наставимо. То је оно што је важно за НАТО: мораћемо да радимо на дугорочној стратегији обуздавања Русије", рекао је Каринш.
Балтичке државе и Финска су на линији фронта између НАТО-а и ЕУ с једне стране и Русије с друге, и ових дана све гласније су у "упозоравању" Запада да се руски председник Владимир Путин вероватно неће ограничити само на Украјину.
Летонија је, заједно са Естонијом и Литванијом, драматично повећала своју војну потрошњу откако је Русија припојила Крим 2014.
Циљ те земље је да до 2027. године подигне улагања у војску на три одсто БДП-а и тако премаши циљ НАТО-а, који је два одсто.
Каринш је истакао да НАТО треба да повећа капацитете и "интероперабилност" своје одбрамбене индустрије, како би осигурао стандардизацију различитих система наоружања и тако омогућио већу поделу муниције и артиљерије између савезника.
"Када се рат заврши, ратна машина ће почети да се обнавља. Тражиће да провоцира и да прави потешкоће на својој граници. Знамо то. Зато морамо да на страни НАТО-а будемо сигурни да је вероватноћа било каквих инцидената једноставно искључена нашом одлучношћу, нашим улагањима у одбрану", додао је он.
Нордијске дипломате су, према писању ФТ, приватно сугерисале да би и Финска и Шведска могле да пошаљу трупе у Летонију као део напредних борбених група НАТО-а за државе на линији фронта.
Каринш је казао да би Летонија поздравила такво распоређивање, да се придружи мултинационалним трупама из 10 земаља, у његовој земљи на челу са Канадом.
"То је микрокосмос који показује како НАТО може да ради заједно на колективној одбрани", додао је министар спољних послова.
Русија, како Каринш наводи, није само проблем у Украјини и за Украјину, већ представља опасност за целу Европу.
"Ако Украјина поврати своју територију, Русија ће и даље представљати претњу. То значи да дугорочно морамо да прилагодимо своје размишљање", казао је министар Летоније.
