Свет
Алијанса не одустаје од ширења на исток: И Балкан виде у НАТО-у
Заменик Јенса Столтенберга рекао је данас да би Румунија ускоро могла престати да буде "периферија Европе", будући да се у наредним годинама очекује улазак у пакт Грузије, Молдавије, Украјине и Балкана
Заменик генералног секретара НАТО-а Мирчеа Џоана изјавио је данас да ће све државе које се граниче са Румунијом у наредним годинама такође постати чланице овог војног пакта.
"Мислим да Румунија има потенцијал да коначно престане да буде периферија Европе и постане центар Европе. У наредним годинама Украјина, Молдавија, Грузија и Балкан - сви суседи Румуније - постаће део европске породице и евроатлантске породице. Румунија више неће бити источна граница Запада", рекао је Џоана новинарима.
То ће, како оцењује, бити доста комплексан процес, али и процес који неће моћи бити заустављен, будући да актуелни сукоб у Украјини, како каже, у знатној мери утиче на геополитичке промене у томе делу Европе.
Румунија се, подсетимо, граничи и са Украјином, коју је споменуо заменик Столтенберга, и Молдавијом, а преко Црног мора и са Грузијом, али и са Србијом.
Ипак, Србија жели да задржи војну неутралност, што имплицира да не тежи уласку у Североатлантску алијансу.
НАТО данас чини 31 земља, а од земаља у региону, једино Србија и БиХ нису чланице.
Подсетимо, Срби јасно и гласно понављају своје "не" интеграцији у Северноатлантску алијансу. У јануарском истраживању, наиме, 83,9 одсто грађана успротивило се овом савезу, док је број противника тој идеји сада 84, 2 одсто.
"Ово је њихов стандардни резултат и у Србији влада стабилан отпор тој организацији. Кад је реч о НАТО-у, ту нема помоћи, ту ни пропаганда ни притисци засад не дају никакве опипљиве резултате", истакао је Ђорђе Вукадиновић за РТ Балкан.
У случају Украјине, њени званичници више пута су јавно говорили о томе да желе да њихова земља постане чланица Алијансе, што је и био један од разлога за отпочињање СВО. Даље ширење пакта на исток представља претњу по Русију, више пута су истицали руски званичници, док Кијев данас, услед сукоба са Русијом који је у активној фази, не одустаје од чланства у овом војном савезу, надајући се да би се тако цео НАТО могао директно укључити у сукоб са Москвом.
Када је реч о Молдавији, актуелне власти теже уласку у Алијансу, али то, како су показали резултати анкете које је објавио Институт за европску политику и реформе, не жели више од 60 одсто бирача.
Грузија, пак, не одустаје од покушаја да постане још једна НАТО земља. Председник скупштине ове земље пре неколико дана тако је изјавио да се нада да ће његова земља постати део пакта већ следеће године, јер, како каже, испуњава све захтеве.
