Свет
"Политико": Шта одлука Шарла Мишела да се кандидује на изборима за ЕУ значи за њега и Европу
Мађарском премијеру Виктору Орбану могла би да буду отворена врата да буде домаћин састанака лидера ЕУ
Шарл Мишел, председник Европског савета – који окупља лидере земаља чланица ЕУ – најавио је да ће се кандидовати на европским парламентарним изборима у јуну. Ако буде изабран, заузеће своје место у јулу, много пре истека мандата у новембру.
Зашто је то проблем?
Без сталног шефа Савета, састанке би уместо њега водио мађарски премијер Виктор Орбан, чија земља у јулу преузима ротирајуће председавање Саветом ЕУ. Идеја да се то дозволи евроскептичном лидеру, који је ремети напоре Брисела да помогне Украјини, представља ноћну мору за Брисел, пише "Политико".
Захваљујући Мишеловом потезу, ЕУ је у непознатим водама. Посао председника Европског савета постоји тек од 2009. године када је настао као део реформског Лисабонског споразума ЕУ. Посао укључује утврђивање дневног реда и распореда рада Европског савета, као и посредовање између држава чланица и представљање блока на међународној сцени. Пре Мишела овај положај држала су само два мушкарца – Белгијанац Херман ван Ромпеј и Доналд Туск из Пољске.
Мишел је сада покренуо трку за највише положаје у ЕУ, а уз њега, као потенцијални кандати помињу се председница Комисије Урсула фон дер Лајен, премијерка Мете Фредриксен и бивши италијански премијер Марио Драги.
Политичари дају оставке. Зашто је ова толико битна?
Зато што шаље чудан сигнал о (не)важности посла председника Европског савета, наводи бриселски портал.
Готово је немогуће замислити да амерички председник одступи шест месеци пре краја свог мандата, осим у случају више силе. Исто тако, састављачи Лисабонског уговора нису предвидели ниједан сценарио у којем би дошло до превременог изласка.
Тако да Мишелов рани одлазак – усред епског сукоба са Мађарском око политике подршке блока Украјини – изгледа да сигнализира, с једне стране, да Мишел не види своју улогу као страшно важну. Али, с друге стране, такође би могао да покаже да је срећан што препушта задатак решавања проблема ЕУ наследнику, ко год то био.
Хоће ли Виктор Орбан постати привремени шеф Савета?
Један од разлога зашто је ово изазвало пометњу почетком јануара је тај што Мишелов рани одлазак повећава могућност да би Орбан могао да постане председник Европског савета због мађарског председавања ЕУ средином 2024.
Дипломате које се не плаше тог сценарија кажу да има довољно времена да се пронађе прави заменик Мишела.
Ипак, име председника Европског савета је обично део пакета, око којег се договарају лидери заједно са председником Европске комисије и највишим дипломатом ЕУ. С обзиром на то да анкете показују да је крајња десница у успону, "овај пут би могло бити компликованије формирати већину или бисмо могли имати веома танку већину", тврди високи званичник ЕУ, што значи да би проналазак наследника могао да потраје.
Да ли ће Мишел учестовати на изборима за Европски парламент?
Мишелова канцеларија саопштила је да ће водити кампању као и сваки други лидер. "Премијер земље класично обавља своју функцију и води кампању на националним парламентарним изборима, и за њих. Исти случај био би и за председника Европског савета за, у овом случају европске изборе", рекао је званичник близак Мишелу.
Мишелу је скоро загарантовано место у Европском парламенту. Али, очекује се да амбиције бившег белгијског премијера леже на другом месту, са европском скупштином као резервом. Мишел би могао да покуша да се кандидује за председника Европске комисије.
У теорији, чак и неуспех да постане шеф Комисије могао би да отвори врата другом европском положају као што је место шефа спољне политике ЕУ или следећег белгијског комесара.
Мишела, пише "Политико", ту чека тешка битка. Његово искуство као председника Европског савета је жестоко критиковано, а његов однос са Фон дер Лајен, ако се она кандидује за други мандат, је, благо речено, далеко од идеалног.
Да ли је уопште потребан председник Савета ЕУ?
Компликована динамика између Европског савета и председника Европске комисије дуго је била проблем, укључујући време када су Туск и Жан-Клод Јункер били на функцији. То је динамика коју дипломате често називају "вртић".
Са Туском и Јункером, ривалство је било више међу највишим званичницима у њиховим канцеларијама. Са Фон дер Лајен и Мишелом је другачије, јер недостатак хемије директно утиче на два шефа. Стога природно је да се стално чују позиви да ове две позиције треба спојити како би доношење одлука у ЕУ било ефикасније и избегло срамотно јавно исказивање нејединства.
Дипломате се слажу да би покретање такве дебате заиста отворило Пандорину кутију и да многи лидери воле да ЕУ има много врхунских послова – само у случају да им затреба посао у будућности.
