Светски економски форум: Десет највећих ризика у наредне две године

Извештај о глобалним ризицима Светског економског форума разматра неке од најозбиљнијих претњи са којима ћемо се вероватно суочити у наредној деценији, што ће пратити убрзане технолошке промене, растућа економска неизвесност, загревање планете, међународни сукоби и ратови.

Људско друштво је изложено све већим притисцима, а економије су ослабљене, због чега ће потребно веома мало да пређемо тачку отпорности.

Много је знакова који указују на "губитак глобалне перспективе". Протекле године, човечанство у целини било је изложено ратовима, од Украјине и Судана све до Појаса Газе и Израела, а суочавало се и са сушама, поплавама и пожарима. Широм глобуса доминирала је друштвена поларизација, насилни протести и нереди.      

На почетку 2024, "Глобална анкета о глобалним ризицима" показала је веома суморну слику. У наредне две године, већина испитаника, њих 54 одсто, предвиђа нестабилност и опасности од глобалних катастрофа. Ови изгледи су још лошији за период од 10 година.

Шваб званично отворио Светски економски форум у Давосу: Свет је подељенији него икад

Први међу глобалним ризицима су, како се тврди, глобално загревање и климатске промене, а потом следе промене у структури становништва, убрзање технолошког развоја и значајне промене у геополитичким односима.

Свет ће све више обележавати неизвесност и промењивост. На друштва ће утицати њихова способност да одговоре на глобалне ризике.

Многе економије неће бити у стању да се припреме за ове промене. Способност друштава да одговоре на изазове је под знаком питања, посебно уколико се промене буду одвијале нагло.

Нови победници и нови губитници

Друштвена поларизација и економски пад сматрају се најопаснијим глобалним ризицима.

Један од пратећих ефеката друштевене поларизације је ширење дезинформација. Очекује се да ће близу три милијарде људи изаћи на изборе у неколико важних земаља, укључујући Индију, Индонезију, Мексико, Пакистан, Британију и САД. Масовна употреба дезинформација могла би да поткопа легитимитет изабраних влада. Ово би могло бити праћено насилним протестима, сукобима и тероризмом.

Посебна опасност је контрола дезинформација коју спороводе поједине владе, на основу онога што сматрају "истинитим". Слободе на интернету и у штампу већ се  налазе у сталном опадању, а сада ризикују да прерасту у репресију у великом делу света.

Криза животних трошкова живота већ је изазвала забринутост у 2024. години. Ризик од инфлације и економско опадање представљају посебно значајан ризик. У великом броју земаља каматне стопе остају високе, а високо задужене земље ће бити посебно изложене економској неизвесности.

Утицаји геополитичких догађаја могу да доведу до стварања нових победника и нових губитника.

Угрожени су и развој и животни стандард у многим земљама. Током наредног двогодишњег периода међу 10 највећих ризика је изостанак економског развоја. За десетак година, ово би могло довести до потпуног раздвајања економија Запада и земаља у развоју.

Ратови, хуманитарне кризе, милитаризација

Геополитичке напетости, у комбинацији са новим технологијама, доводе до нових безбедносних ризика. Постоји неколико замрзнутих конфликата у свету, који би ускоро могли да прерасту у "вруће".

Недостатак сарадње, као и фрагментирани приступ новим технологијама, само повећавају безбедносне ризике.

На дужи рок, технолошки напредак, укључујући и вештачку интелигенцију, омогућиће низу недржавних и државних актера да изазивају нове сукобе. Једна од посебних опасности је могућност да ови актери приступе биолошком оружју.

Вучић на састанку Светског економског форума у Давосу

У таквом окружењу, границе између држава, организованог криминала, приватних милиција или терористичких група постају нејасне. Економске потешкоће, борба за ресурсе и растући конфликти само ће подстаћи милитаризацију и радикализацију.

Све већа интернационализација сукоба могла би изазвати дуготрајне ратове и велике хуманитарне кризе.

Сукоб Глобалног севера и југа

Подела између Глобалног севера и југа може да доведе до парализе међународних механизама управљања.

Две трећине анкетираних очекује да ћемо се суочити са мултиполарним или фрагментираним поретком, у којем се велике силе такмиче и спроводе регионална правила. Током наредне деценије, са порастом незадовољства због доминације Глобалног севера, многе државе ће захтевати све већи утицај на глобалној сцени, потврђујући своју моћ у војном, технолошком и економском смислу.

То већ показују нова жаришта, попут сукоба у Украјини, на Блиском истоку и напетости око Тајвана. Напори да се изолују "одметничке државе", постајаће све узалуднијим.

Приступ високим технологијама постаће критична компонента "меке моћи" великих сила. Међутим, друге земље са конкурентским предностима, од критичних минерала до капитала, вероватно ће искористити сва средства да добију приступ напредним технологијама.

Међународна сарадња ће бити под све већим притиском у фрагментираном свету, који не престаје да се мења.

Фокусирање на истраживање и развој могу помоћи да свет постане безбедније место. Акције неких држава у том смеру могу изгледати безначајне, али оне би могле допринети глобалном смањењу ризика. Коначно, чак и у свету који постаје све више фрагментиран, међусобна сарадња великих сила остаје кључна за безбедност.

Наредна деценија ће довести до значајних промена, наводи се у овом извештају, тестирајући до крајњих граница способност људског прилагођавања.