Свет

Ко се боји Орбана још: Мађарска отвара канцеларију за сузбијање страног утицаја

Канцеларија за заштиту суверенитета имаће задужење да "открије и истражи организације које примају новац из иностранства с циљем да утичу на изборну вољу бирача" и забринула је како америчког амбасадора у Будимпешти, тако и званичнике ЕУ у Бриселу
Ко се боји Орбана још: Мађарска отвара канцеларију за сузбијање страног утицајаwww.globallookpress.com © © Attila Volgyi

Нова владина агенција за "заштиту мађарског суверенитета" која почиње са радом 1. фебруара имаће лош ефекат на демократију у овој земљи, упозоравају критичари чије ставове преноси "Јурактив".

Међу првима чије се мишљење наводи је амерички амбасадор у Будимпешти Дејвид Пресман који је рекао да овакав потез чини да "закон о страним агентима Москве изгледа благ". Забринути су и Репортери без граница који сматрају да је то "нова, опасна провокација премијера Виктора Орбана".

Најновији закони који треба да сузбију страни утицај донети су уочи кључних локалних и избора у Европској унији. Они предвиђају оснивање Канцеларије за заштиту суверенитета која ће имати задужење да "открије и истражи организације које примају новац из иностранства с циљем да утичу на изборну вољу бирача".

Орбанова странка Фидес образложила је да ће прописи "затворити рупу" у "изборној превари" након тврдњи да су опозиционе партије примале новац од невладине организације из Сједињених Америчких Држава током избора 2022. године. 

Али критичари страхују да ће закон онемогућити рад група за људска права и других зависних од новца из иностранства. Тако из мађарског Транспаренси интернешенела уочавају да се добијање новца из иностранства представља као нешто што доводи у питање легитимитет.  

Нову агенцију водиће политиколог Тамаш Ланци, којег "Јуркатив" описује као контроверзног, познатог као главног уредника сада затвореног недељног економског магазина, који је, како додају, подржавао Орбана.

Ланци је 2018. објавио имена 200 упосленика цивилног друштва, академика и новинара повезујући их са америчким финансијером и "добротвором" Џорџом Сорошом. Суд је листу оценио као застрашивање и нешто што је незаконито.  

Агенција ће имати широка овлашћења да прикупља информације, сарађује са другим државним агенцијама и прави извештаје. Корисници страних фондова и они забринути за мађарску демократију сматрају да ће Ланци наставити са "клеветничким кампањама", док им он одговара да су то "предубеђења". 

Сама агенција нема надлежности да кажњава, али кандидатима на изборима који приме новац из иностранства прети до три године затвора. 

Други страх с којим нас упознаје текст "Јурактива" је бојазан за слободу медија у Мађарској. Медијске компаније би могле да буду значајно "осакаћене" тражењем да доставе неограничену количину података, како се наводи, и стварањем на тај начин огромног посла за њих. Стручњак из Мертек медија монитора Ањеш Урбан, која је изнела ову констатацију, додала је да би то могло да уплаши новинаре и одврати их од бављења осетљивим темама како би избегли да дођу под лупу државне агенције.

Десет мађарских медија упозорило је у отвореном писму да би закон могао озбиљно да угрози слободно новинарство.

Организацијама за надзор у Мађарској потребан је новац из иностранства јер је воља јавности да им донирају средства на веома ниском нивоу, а НВО које критикују владу не могу да добију средства од исте, вајкају се из Транспаренси интернешенела. 

"Њима је незамисливо да добијамо новац из иностранства за праћење и извештавање о борби против корупције без било каквих инструкција о томе какви треба да буду закључци", каже Миклош Лигети из Транспаренси интернешенела.

Вероватно да нису само Мађари ти којима је тешко да прихвате без задршке да неко из иностранства даје новац из човекољубивих и племенитих побуда искорењивања корупције у некој европској земљи и да своја средства дели не утичући на посао за који се троше. 

Како било, осим НВО и слободних од владе медија, и Европски савет забринут је због мађарских закона. Они су позвали Будимпешту да одустане од усвајања таквог закона јер представља "значајан ризик за људска права", али је закон ипак усвојен у децембру.

Забринута је била и Европска комисија, из које су прошле недеље најавили да у "одсуству задовољавајућег одговора, неће оклевати да предузму неопходне кораке" како би обезбедили уједначеност са законима ЕУ.    

image