Сецесија или више аутономије: Шта значи Закон о суверенитету Алберте?

Да ли се нова конзервативна премијерка Алберте Данијела Смит бори за више аутономије или ову канадску покрајину води сецесионистичким стазама Квебека који је имао већ два (додуше неуспешна) референдума о отцепљењу?

Она углавном не одустаје од свог Закона о суверенитету који ће, иако преименован у "Суверенитет Алберте у оквиру закона уједињене Канаде", како најављује "бити уведен за отприлике недељу дана".

Алберта ће на овај начин практично озаконити своје право да каже "не" савезној влади и да одбије да спроводи државне законе који се противе интересима ове покрајине.

А то "не" може да се односи на енергетске пројекте, климатске промене, политику вакцинације, па чак и на законе о контроли оружја.

Неки Закон о суверенитету оцењују као неуставан и као "потпуни напад на владавину права", а најсвежије критике на његов рачун упутио је министар туризма ове покрајине Ренди Бојсоналт који тврди да је од самих грађана чуо да они "не желе свађе око надлежности или уставне препирке".

Али можда је победа Смитове на изборима у којима је Закон о суверенитету био у фокусу њене кампање, знак да заправо и већина грађана Алберте сматра да би се у неким областима, најблаже речено требало "дистанцирати" од савезне власти?

У видеу објављеном на званичном сајту ове покрајине, премијерка Смит очитала је прилично оштру буквицу савезној влади која како каже, намерно и систематски покушава да контролише и регулише све аспекте привреде, ресурса и социјалних програма ове покрајине.

"Милијарде ваших пореских долара oдводе у црну рупу федералне бирократије и аранжмана за куповину гласова у другим деловима земље", наглашава Смит.

А ти, "континуирани напади" на економију и права Алберте се, упозорава она Отаву-  не могу наставити.

"Канадски устав је јасан. Савезна и Покрајинска влада су равноправне", истиче премијерка.

Зато би закон, који је, како она поручује, "дизајниран да буде уставни штит за заштиту Алберте", покрајини би дао више аутономије, али и више контроле над федералним новцем који добија.

А, што је можда и најважније -  дао би јој и већу политичку тежину.

Ако би и Алберта "добацила" до нивоа аутономије који има Квебек, то би јој дало већи утицај на Отаву, а уз то омогућило бољу контролу над имиграцијом и обезбедило сопствени пензиони план и полицију.

 "Квебек је показао како земља треба да функционише", изјавила је раније премијерка ове покрајине.

И иако многима овако оштро одупирање државној власти "мирише" на сецесију у најави, Смитова тврди да то није случај.

"Неки покушавају да уплаше људе како би помислили да овај закон има везе са напуштањем Канаде. Ништа не може бити даље од истине. У ствари, овај нови закон ће имати супротан ефекат. Обнављањем и поштовањем уставних права наших креативних и разноликих провинција, укључујући Алберту, Канада ће постати јача, просперитетнија и уједињенија него икада. Као Албертанци, не смемо више тражити дозволу од Отаве да будемо просперитетни и слободни. Морамо бити слободни да зацртамо сопствени курс као старији партнер у јакој и уједињеној Канади", истиче премијерка Смит.

Шта, међутим, мисле грађани? Да ли је њима до отцепљења?

Подаци ипак кажу да је, иако се често помиње "Вегзит", односно верзија "Брегзита" у којој су главни ликови западне државе Канаде, на изборима 2019.године Партију независности Алберте подржало мање од један одсто грађана.

Упућени тврде да то и не осликава ситуацију на терену, као и да сепаратистичке тежње у овој покрајини, дуготрајније чак и од владавине династије неколико Трудоа у Канади, у последње време све више јачају.

Можда и не чуди будући да неке анкете показују да се чак 56 одсто испитаника Алберте сагласило са изјавом да Западна Канада "има толико мало користи од тога што је део Канаде - да би могли и бити сами".

А мисао о отцепљењу не пролази кроз главу само становницима Алберте чију ситуацију многи пореде и са оном у којој је Шкотска. 

Јер, и гласови да би Саскечеван требало да буде "нација у нацији" последњих година све су јачи.