Свет
Пожари, пљачке, Палестинци и револуционарне жене: Шта је била немачка Фракција црвене армије
Када је РАФ био на врхунцу популарности, четвртина становника Западне Немачке наводила је да гаји "неку врсту симпатије према групи"
Крајем шездесетих година прошлог века, у јеку Хладног рата, студентских протеста и општег незадовољства турбулентном друштвеном ситуацијом у свету и Западној Немачкој, изникла је левичарска револуционарно-терористичка организација Фракција Црвене армије (РАФ), која је наредних неколико деценија својим акцијама застрашивала западнонемачки естаблишмент, а чије поједине припаднике, тзв. РАФ пензионере и ветеране, власти у Немачкој и даље не могу да пронађу и ухапсе.
Група је, по својим оснивачима новинарки Урлике Мајнхоф и Андреасу Бадеру позната и као Бадер-Мајнхоф, а занимљиво је да је у својим редовима окупљала већи број жена него мушкараца.
Због "равнодушности јавности према геноциду у Вијетнаму" 1968. године Бадер и његова девојка Гудрун Енслин поставили су пожар у робној кући у Франкфурту.
Осуђени су за пироманију и угрожавање људских живота, и док је Енсли превремено пуштена на слободу, Бадера је из затвора ослободила Мајнхоф, тада велика новинарска звезда, која је своје планове раније наговестила чувеним коментаром након покушаја убиства вође студентских протеста Рудија Дучкеа 1968. године:
"Протест је када кажем 'ово ми се не допада'. Отпор је када осигурам да се оно што ми се не допада више не дешава."
У акцији извлачења Бадера из затвора, троје његових наоружаних присталица, две жене и један мушкарац, упали су у библиотеку и у паници упуцали старијег библиотекара и нанели му тешке повреде. Претпоставља се да је Мајнхоф, која је начелно планирала да се држи пострани, тада у страху одлучила да се придружи Бадеру у бекству, са њим искочи кроз прозор и у потпуности прикључи покрету.
Група окупљена око Бадера и Мајнхоф је у наредним деценијама изводила различите герилске акције, постављала бомбе и пожаре и организовала пљачке и отмице.
Чланове групе је неко време у Јордану обучавао Фатах, фракција Палестинске ослободилачке организације, који су их подучавали основама герилског ратовања и прављења експлозива. Ипак, РАФ је убрзо протеран из Јордана због "неслагања у ставовима".
На пример, верује се да су једном приликом чланице Бадер-Мајнхофа у току обуке разголитиле и легле да се сунчају на крову хотела. Призор је за припаднике Фатаха (од који су многи тада први пут видели наго женско тело) био шокантан и црвено-армијкама је наређено да се одмах обуку.
"Револуција и еманципација иду руку под руку, а пуцање и ј***ње су једно те исто", рекао је тада Бадер, на шта им је Фатах одговорио да ће им свима одсећи главе уколико се жене одмах не обуку.
У мају 1972. године чланови РАФ-а извели су 6 терористичких напада, а нападнути су, између осталог, и амерички војни корпус у Франкфурту и зграда медијске групе "Шпрингер".
Након тога су Бадер, Мајнхоф и Енслин ухапшени и Мајнхоф је под неразјашњеним околностима у току суђења наводно извршила самоубиство и пронађена је мртва у својој ћелији. У знак протеста палестинска терористичка група "Народни фронт за ослобођење Палестине" је отела авион "Луфтхансе" и затражила од немачких власти пуштање лидера РАФ-а.
Недуго затим су и Бадер и Енслин пронађени мртви, а званична прича је да су извршили самоубиство прокријумчареним пиштољем.
Наредне генерације РАФ-а су наставиле да спроводе герила акције, а њихов последњи велики подухват био је подметање бомбе и рушење женског затвора у Витерштаду 1993. године.
Покрет је званично расформиран 1998. године, када је тим поводом послато и званично саопштење Ројтерсу. Поједини активисти немачке Фракције Црвене армије и даље су на слободи и повремено изводе пљачке.
У активностима озлоглашене немачке герилске групе током седамдесетих и осамдесетих година убијено је више од 30 људи.
Чланови РАФ-а себе су описивали као борце против западнонемачког капиталистичког естаблишмента, који су поредили са Трећим рајхом. Многи су осуђивали њихове често немилосрдне акције, али су, како пише Би-Би-Си, "разумели гађење које су имали према новом поретку у коме су нацисти имали истакнуту улогу".
Када је РАФ био на врхунцу популарности, четвртина становника Западне Немачке наводила је да гаји "неку врсту симпатије према групи".
