Свет

Америчка војска укида више од 20.000 радних места

Планирани резови односе се на неупражњена радна места, не на постојеће војнике и показују најмање две ствари: да оружане снаге САД годинама нису могле да попуне хиљаде слободних радних места, али и да годинама уназад имају проблем са мањком регрута
Америчка војска укида више од 20.000 радних местаwww.globallookpress.com © © Saifurahman Safi

Америчка војска смањиће бројност својих снага за око 24.000, односно око пет одсто како би се реструктуирала и оспособила да води следећи велики рат, пише агенција Асошијејтед прес (АП) уз подсећање да војска САД кубури са мањком броја војника.

Планирани резови односе се на неупражњена радна места, не на постојеће војнике, и обухватиће, између осталог, послове повезане са против-побуњеничким операцијама који су се изненада проширили током ратова у Ираку и Авганистану али данас више нису толико потребни.

Око 3.000 радних места биће укинуто у снагама за специјалне операције, око 10.000 у оклопно-механизованим јединицама, борбеним тимовима "Страјкер" бригаде, борбеним тимовима пешадије, као и бригадама које су коришћене за обуку страних оружаних снага. Како се наводи, још 10.000 места биће укинуто у инжењерским и сличним пословима који су били повезани са против-побуњеничким мисијама. 

У исто време, планирано је да се дода 7.500 припадника оружаних снага у кључним мисијама, попут ваздухопловне одбране, јединица за одбрану од дронова и пет нових оперативних група широм света како би се побољшале способности за сајбер, обавештајне и далекометне ударе. 

Укидање радних места не значи да ће посао губити војници, јер њих хронично мањка, већ се ради о систематизацији које показује да војска годинама није могла да упразни хиљаде слободних радних места. Оружане снаге САД структурисане су за до 494.000 војника, док је тренутни број активних припадника војске око 445.000. Према новом плану, циљ је да се у наредних пет година тај број повећа на 470.000. 

Планиране промене долазе након две деценије рата у Ираку и Авганистану који су приморали војску да се брзо прошири како би попунила јединице послате на бојиште. То је укључивало огромну мисију против Ал Каиде, талибана и Исламске државе.

Временом се фокус војске померио на надметање између великих сила у којем су им такмаци земље као што су Кина и Русија, али и на претње из Ирана и Северне Кореје. Коначно, рат у Украјини показао је потребу за већим нагласком на системима противваздушне одбране и високотехнолошким способностима како за коришћење тако и за супротстављање ваздушним и морским дроновима, наводи се у тексту.

Промене представљају значајан заокрет у припремању војске за борбена дејства великих размера против много софистициранијег непријатеља. Оне уз то указују на озбиљне изазове у регрутацији нових припадника војске.

У прошлој фискалној години, која се завршила 30. септембра, морнарица, војска и ваздухопловство нису испунили квоте за регрутацију, док су маринци и свемирске снаге то успеле. Војска је имала нешто више од 50.000 регрута, док је "натегнути циљ" који су одредили био 65.000

И претходне фискалне године било је око 15.000 мање регрутованих него што је било предвиђених места, а те године циљ је био 60.000 нових регрута.

Војни секретар Кристина Вормут изјавила је у дискусији о променама које треба да уследе, да оружане снаге не регрутују како треба "много година више од онога што може да се закључи када се читају наслови у медијима протеклих 18 месеци". Војска, уствари, није испунила своје квоте за регрутацију још од 2014. године.   

image