"Гардијан" о НАТО вoјницима у Украјини: Шта је Макрон хтео да каже

Да ли је председник Француске Емануел Макрон који је недавно стање у НАТО-у упоредио са можданом смрћу, озбиљно мислио да Европа не треба да искључи слање трупа у Украјину како би победили Русију?

Да ли је његова изјава била тест, испад који није раније договорен са савезницима или је заправо посреди почетак праве стратешке дебате, пита се у ауторском тексту британског "Гардијана". 

Медведев: Макрон је ситан наследник Бонапарте, који жуди за осветом наполеонских размера

Као и увек, Макронова стрелица је имала неколико циљева: да натера европске партнере да размисле колико су далеко спремни да иду како би спречили руску победу, да притисне САД да наставе да наоружавају Украјину, држећи притом председника Русије Владимира Путина у неизвесности, али и да одговоре на оптужбе Немачке да је њихова помоћ Кијеву превише скромна. Такође је идеја да се изненаде и збуне домаћи противници у предстојећој изборној кампањи за Европски парламент.

Макрон је дао изјаву након што је у понедељак председавао самитом у знак подршке Украјини на којем се углавном разговарало о начинима да се убрзају испоруке оружја и муниције Кијеву.

На својој завршној конференцији за новинаре изнео је две снажне поруке: "Уверени смо да је пораз Русије неопходан за стабилност и безбедност у Европи" и "одлучни смо да урадимо све што је потребно и колико год да је потребно како бисмо помогли Украјини да победи".

Макронови коментари о слању копнених трупа у Украјину уследили су као одговор на примедбе словачког премијера Роберта Фица, који је саопштио да се у тајним документима НАТО од којих се "леди крв у жилама" говори о могућности слања европских трупа у Украјину. 

Како се наводи у тексту "Гардијана", Макронов одговор је имплицитно открио да је у Украјини већ било западно војно особље на тајним мисијама. 

То је раније рекао и немачки канцелар Олаф Шолц, када је одбио слање крстарећих ракета "таурус" у Украјину јер би то захтевало присуство немачких војника који би помогли у проналажењу циљева и програмирању. 

"Оно што Британци и Французи раде са циљањем и навођењем не може да се уради у Немачкој", рекао је тада Шолц, подсећа британски лист.

Јавна је тајна у војним круговима да су специјалне јединце САД, Британије и Француске активне у Украјини, посебно на прикупљању обавештајних података и обуци, као и на помоћи у сајбер одбрани. 

Војни саветници и плаћеници који су присутни у Украјини на основу "приватних уговора" такође су присутни како би помогли Украјинцима око управљања западним оружјем. Очекује се да ће их бити још више када Украјина коначно добије дуго најављиване борбене авионе Ф-16.

Будући да у анкетама уочи европских избора добрано каска за Марин Ле Пен и њеним Националним окупљањем, Макрон можда мисли да ће његова партија Препород највећу шансу на изборима имати уколико се умота у украјинску заставу и своје противнике представи као сараднике Русије, закључује се у тексту британског "Гардијана".