Амерички аналитичар: Нацистичко спасавање Мусолинија као модел Пентагону за Зеленског?

САД и НАТО савезници актуелног кијевског режима би могли да спроведу операцију "извлачења" Владимира Зеленског из Кијева баш као што су то Немци учинили са Мусолинијем 1943. године, када га је са власти сменило Велико фашистичко веће након искрцавања Савезника на Сицилији, пише Стивен Брајен, бивши директор особља за Блиски исток у подкомитету Сенатског одбора за спољне послове и помоћник министра одбране САД за политику, на свом "Сабстек" блогу.

Након што је краљ Виторио Емануеле III наредио да се Мусолини ухапси, њега су немачке специјалне снаге 12. септембра 1943. спасиле из затвора десантом на Гран Сасо, да би затим постао вођа Италијанске социјалне републике, сателитског режима Трећег рајха у северној Италији.

Брајен сматра да би сличан маневар могао да буде разлог за слање НАТО трупа у Украјину, о чему је недавно, уз велико негодовање савезника и француских држављана говорио Емануел Макрон. Подсећа и да је министар одбране САД Лојд Остин запретио да ће се пораз Украјине завршити директним окршајем НАТО и руских трупа, иако, додаје амерички аналитичар, зна да председник Русије Владимир Путин нема намеру да први напада друге државе, као што је Москва у небројено наврата истицала.

"На основу чега би се НАТО трупе могле спровести неку врсту интервенције без руског контранапада? Нацистички пример ослобађања Мусолинија може бити модел који би, у модерној интерпретацији, могао да послужи", закључује Брајен.

Уз континуирано напредовање руских трупа и ослобођење Авдејевке, растућа превирања унутар Украјине, укидање избора, затварање људи који се противе кијевском режиму и низ других непопуларних мера, питање је колико дуго Зелеснки може остати на власти, пише амерички аналитичар и предлаже да би актуелну власт у Кијеву могла заменити друга која је отворена за преговарање са Москвом.

Под таквим околностима, Пентагон би могао да "спасе" Зеленског и премести га негде другде, највероватније у Лавов, који се налази на крајњем западу земље, далеко од руских трупа, а Украјина би могла бити подељена баш као као што је Италија то била све док савезничке снаге нису заузеле Монте Касино у мају 1944.

Уколико би, пак, неко попут бившег главнокомандујућег украјинске војске Валерија Залужног доспео на власт у Кијеву, онда би боравак Зеленског у Лавову био кратак, и он би отишао у "пензију" негде другде, предлаже Брајен. 

"Из перспективе НАТО-а и Пентагона, такав процес би потрајао, можда чак и годину дана, што би омогућило председнику Џозефу Бајдену да издржи до америчких избора у новембру", истиче амерички аналитичар.

Будући да Бајденова администрација не може себи дозволити још један дебакл попут повлачења из Авганистана, а што у Украјини постаје све вероватнији сценарио, да Русија сада можда не би била заинтересована за преговоре након многих пропуштених прилика, као и да нема назнака да Москва намерава да успори са Специјалном војном операцијом, акција спасавања попут оне коју су нацисти спровели 1943. могла би бити једна од малог броја преосталих опција, закључује Брајен.