"Велт": Аналена Бербок жели брзу исправку стратешке грешке на Балкану

Мешавина аутократских политика, руског утицаја, организованог криминала и територијалних спорова значајно дестабилизује Западни Балкан, а посматрачи се слажу да ће Европа бити безбедна у дужем периоду једино ако земље региона буду чврсто уједињене у савез држава, пише немачки "Велт".

Али овај геополитички увид долази касно, додаје се у тексту, у којем се констатује да је мало тога урађено у последњих 20 година. Министарка спољних послова Немачке Аналена Бербок приликом јучерашње посете Балкану најавила је да је важно да се "иде напред и то брзо", а проширење ЕУ на овај регион назвала "геополитичком неопходношћу".

Не може а да не помене Русију: Бербокова брани Западни Балкан од утицаја Москве

Не смеју се дозволити сиве зоне од којих би користи имала Русија, цитира се у тексту. Како се додаје, Западни Балкан би требало да буде у центру немачке спољне политике, али сукоби у Украјини и Гази померили су фокус са региона у последње две године. Наводе се речи Курта Басенера из берлинског тинк тенка Савет за демократске политике који каже да се немачки приступ састоји у речима без акције, без стратегије. Он као пример наводи француско-немачко посредовање у решавању "косовског конфликта" и каже да је циљ био да се избегне ескалација. Уместо тога озбиљан инцидент догодио се прошлог септембра.

"Тешко наоружани Срби напали су косовске полицајце и заузели манастир на северу Косова", описује "Велт".

Додаје се да је Београд ангажовао војску на "граници" што је Приштина видела као покушај "анексије" делова Косова, а да стручњаци сматрају да је немогуће да председник Србије Александар Вучић није ништа знао о овим догађајима.  

Забринутост због могућих нових сукоба на Балкану расте не само у Берлину него и у другим европским престоницама, констатује немачки лист и "дијагностикује" да је то због "српског напада на северу Косова" и због тога што "српски део БиХ жели да се отцепи од ове мултиетничке државе". 

Једном речју, у тексту немачког медија као не само главни него и једини "дестабилишући фактор" на Балкану виде се Срби с обе стране Дрине и, још конкретније, њихови лидери Александар Вучић и Милорад Додик. Ту је и незаобилазна Русија која намерно подстиче конфликте, како се у тексту наводи.

"Велт" наводи да до сада није успело обуздавање "сепаратисте Додика", а да ЕУ није могла да предузме казнене мере против њега због противљења Мађарске. 

Надаље, људи на Балкану већ 20 година чекају да буду примљени у ЕУ и многи су изгубили наду да ће се то икад десити. Тако "деморалисани" постали су подложни "пропаганди", а руски државни медији делују "несметано".

Наводи се и да као што руски председник Владимир Путин користи концепт "руског света" како би "оправдао посезање за земљама као што су Украјина, Молдавија и Грузија и потребу за заштитом сународника који живе у овим државама", сличан концепт кружи Балканом протеклих неколико година - "српски свет". Према њему, Срби који живе у региону треба да буду заједно, без обзира да ли живе у Србији, "Косову", Црној Гори или Северној Македонији, наводи се у тексту. Како се напомиње, идеја је слична "Великој Србији" коју је, према тврдњама Запада, пригрлио некадашњи југословенски председник и "ратни злочинац" Слободан Милошевић. 

Извештај Саветодавне групе за европску политику од прошлог децембра описао је земље на Западном Балкану као "стабилократије" у којима режими осцилирају између аутократије и демократије, а које подржавају страни чинитељи који не препознају овакво стање у држави и настављају да сарађују са аутократским лидерима.

"Људи попут Додика у Републици Српској и Вучића у Србији имају склоност да постану још ауторитарнији што дуже остају на власти. Стабилократија се мења нагоре током времена и постаје аутократија, нарочито ако има подршку споља", наводи се у том извештају.

"Велт" као позитиван пример узима Црну Гору која има нову про-европску владу у жељу да се придружи ЕУ до 2028. Али негативни развој догађаја попут "косовског конфликта", српских аутократских тенденција и сепаратизма у БиХ могу да помраче такве светле тачке, како то констатује немачки лист. 

Дачић упитао немачку министарку: Аналена, где си била до сада?

Присуство западних војника, ангажованих што преко НАТО, као што је случај на КиМ, што преко мисија ЕУ, као у БиХ, показује колико је ситуација на Балкану запаљива. Улога страних војника, како објашњава "Велт", је да заштите крхки мир "који се Русија свим силама труди да поткопа". 

Путин зна да му је лако у региону јер су институције у земљама бивше Југославије или слабе или отворено наклоњене Москви или оба, и зато што је Запад тако често остајао само на речима, закључује немачки лист.