Зашто је пропао једини релевантни мировни споразум између Русије и Украјине

"Волстрит џорнал" објавио је недавно нове детаље о неуспелим мировним преговорима о Украјини одржаним у Истанбулу у пролеће 2022. Прича личи на неку врсту прокијевске пропаганде у стилу "погледајте како је Москва покушала да их подјарми, није ни чудо што су Украјинци одбили".

Џонсон тврди да није саботирао примирје између Русије и Украјине

Један од оснивача и уредник пројекта "Ватфор" Сергеј Полетаев реконструисао је за РТ шта се догодило у Истамбулу, зашто су мировни споразуми саботирани, какву је улогу у том процесу играла свака страна и да ли је заиста бивши британски премијер Борис Џонсон тај који је покварио договор.

Шта је било у споразумима које је Кијев тако изненада (после посете тадашњег британског премијера Украјини) одбацио? На основу медијских извештаја Кијев би добио практично све територије, укључујући Донбас, у замену за неутрални статус. На столу су биле одређене опције чак и у вези са Кримом.

Али што је најважније, ови разговори су били последња шанса да се спречи да се оно што је почело као релативно суздржана војна операција претвори у дуготрајан, потпуни рат.

Ђаво је у детаљима

Класична верзија догађаја каже да је Украјина била спремна да потпише споразуме, али је тада Борис Џонсон дошао у Кијев, загрлио неке лепе украјинске кондуктерке и наредио Владимиру Зеленском да прекине преговарачки процес, наводно рекавши: "Не треба ништа да потписујете са њима - хајде да се само боримо".

Игром случаја, ову верзију - да се Кијев ништа није питао а да је Енглез све упропастио - су пласирале саме украјинске власти.

Испоставило се, међутим, да ствари нису биле тако једноставне. Према писању "Џорнала", Москва је предложила следећи план:

Према Истанбулском споразуму, безбедност Украјине требало је да гарантују стране силе, укључујући САД, УК, Кину, Француску и Русију. Ове земље би биле обавезне да заштите Кијев ако би уговор био прекршен. Али све док је уговор био на снази, гаранти би били обавезни да "раскину међународне уговоре и споразуме који су некомпатибилни са трајном неутралношћу Украјине", укључујући било каква обећања билатералне војне помоћи.

Украјински дипломата: Путин је све покушао не би ли склопио мир

Током преговора, главни украјински преговарач Давид Арахамија изнео је кијевску верзију. У року од три дана од потенцијалног избијања рата, агресије, војне операције или било каквог прикривеног, хибридног рата против Украјине, земље гаранти би морале да одрже консултације, након чега би биле законски обавезне да Украјини пруже војну помоћ – посебно путем снабдевања оружјем и успостављања зоне забрањеног лета.

Украјина је званично саопштила да је "овај механизам чак јаснији него у члану 5 НАТО-а, који не предвиђа никаква ограничења у погледу времена консултација". Другим речима, у пролеће 2022. Украјина је надалеко викала да ће потписати споразум који ће бити више обавезујући од обећања НАТО-а.

Овај приступ је прилично конзистентан за Кијев, који је од средине 2000-их чезнуо да се нађе под "кишобраном" западних војних гаранција. У ствари, Украјина је толико тежила да се придружи НАТО-у да је чак направила амандман на свој устав, званично прогласивши приступање НАТО-у главним циљем земље.

Кијевска визија споразума подразумевала је да лидери НАТО-а морају да гарантују безбедност земље у свим околностима, без обзира на акције Украјине.

Према Арахамији, Борис Џонсон је тада дошао у Украјину, рекао Зеленском "хајде да се боримо" и тако је почео рат. Ситуацију је додатно подгрејала провокација у виду Буче. Узгред, сам Џонсон је украјинску верзију догађаја назвао "потпуном бесмислицом и руском пропагандом".

Дакле, шта се заиста догодило у априлу 2022? Очигледно, по доласку у Кијев, Џонсон је рекао Зеленском (говорећи у име Велике Британије, САД и Француске) нешто у стилу: "Можете да потпишете шта год желите, али ми нећемо ништа потписати и нисмо спремни да пружимо било какве гаранције, посебно имајући у виду ваше захтеве и формулације. Одлука је ваша, господине Зеленски. Ако изаберете рат, ми ћемо вас подржати новцем и оружјем; ако изаберете мир, остаћете сами са Путином".

Ово се поклапа са каснијим акцијама и одлукама Запада, пошто до сада нико на Западу није преузео никакве законске обавезе у вези са Украјином. Чак и споразуми о војној помоћи који су склопљени овог пролећа нису ништа друго до сет декларација које су погодне за Запад. Ево колективног става западних лидера: НАТО није спреман да пружи никакве гаранције Украјини и неће потписати никакве споразуме, наводи Полетаев.

Ако је све ово заиста тачно, онда је Зеленски донео фаталну одлуку да прекине преговоре иако га је Запад гурао на ову одлуку, погрешно сматрајући да се сукоб може решити на бојном пољу.

У неком тренутку, уместо да следе рационални курс, западне елите су дозволиле да их надвладају емоције. Зеленски их је убедио да Оружане снаге Украјине могу да победе Русију, а они су у то веровали до те мере да су били спремни да ризикују свој политички положај, па чак и будућност целокупног садашњег либералног светског поретка.

Све ово довело је Запад до одлучујућег рачвања на путу: Шта учинити ако Украјина изгуби? Да ли западни лидери треба да следе пример Џонсона и оставе Украјину саму са Москвом или да започну велики рат са Русијом?

Било како било, пут који су изабрали утицаће на цео ток светске историје, закључује аналитичар.