Свет
Летонци не желе Рутеа на челу НАТО: Дошло је време за дискусију, а и да нове чланице добију прилику
Министар спољних послова каже да је недостајало искреног разговора о месту генералног секретара, јер се нови чланови осећају скрајнуто
НАТО не би требало да именује одлазећег холандског премијера Марка Рутеа за генералног секретара, а да претходно не одржи ширу дискусију о будућим изазовима Алијансе, рекао је летонски министар спољних послова Кришјанис Каринш.
Како наводи "Гардијан" Кариншове примедбе у складу су са ставом новијих држава чланица да их главне силе НАТО-а присиљавају да подрже Рутеа, без дебате о будућим потребама НАТО-а.
Румунски председник Клаус Јоханис најавио је ове недеље да ће се кандидовати ту функцију и настоји да привуче подршку држава на првој линији које се осећају увређеним што су САД, Велика Британија, Француска и Немачка обавиле консултације и подржале Рутеа, ставивши остале пред свршен чин.
"Специфичност врха НАТО-а је у томе што не постоји јасна процедура именовања", рекао је Каринш. "Сви знамо да сада морамо да постигнемо консензус између 32 државе. Оно што је недостајало је искрена и отворена дискусија о томе шта тражимо од лидера, а посебно шта је задатак тог лидера. Како заједнички видимо развој НАТО-а током четворогодишњег мандата?"
"Постоји осећај међу новим државама чланицама – а после 20 година више и нису тако нове – и чини се да је прилично универзалан: да ли је можда право време да се отвори дискусија и да се и ове земље посматрају као потенцијални извор лидера? Да ли се наши аргументи и забринутости заиста чују или не?", додао је он
Новије чланице НАТО-а које стижу из балтичких земаља и источне Европе сматрају да су показале бољу анализу "претње" коју је представљала Русија пре Специјалне војне операције и да имају супериорније резултате у потрошњи на одбрану.
Ако постане 13. генерални секретар НАТО, Руте би био четврти Холанђанин на тој функцији. Мало ко сумња у Рутеово искуство, укључујући његову способност да изгради консензус у коалиционој влади, али његови критичари кажу да није ентузијаста када је реч о чланству Украјине у ЕУ. Уз то, Холандија се само једном приближила циљу од два одсто БДП на одбрану и то 2022. када је потрошила 1,64 одсто.
Поређења ради, Летонија ће ове године потрошити три одсто БДП-а на одбрану.
Каринш, могући компромисни кандидат ако се не постигне консензус, сматра да би НАТО требало да развије 20-годишњу стратегију "обуздавања Русије", за коју је рекао да би захтевала јачање интероперабилности НАТО оружја.
Исто тако је одбацио да је агресивни став балтичких политичара разлог зашто им се не нуди место на челу Алијансе. "Свако на источном крилу Европе има све на коцки да осигура да мир потраје, јер, не дај Боже, ако би дошло до војне конфронтације између НАТО-а и Русија, највероватније би ишла преко наших леђа. Учинили бисмо све да одржимо мир. Не доживљавамо себе као јастребове, већ једноставно као да имамо отворене очи за стварну претњу Русије", рекао је Каринш.
