Свет
Европа се суочава са рупом од 56 милијарди евра у свом НАТО "новчанику"
Многе земље ЕУ које најмање троше на НАТО, имају висок ниво дуга и буџетског дефицита
Европске чланице НАТО-а треба да пронађу додатних 56 милијарди евра годишње да би испуниле циљ Северноатлантске алијансе за одбрану, показало је истраживање немачког Ифо института за "Фајненшел тајмс".
Истраживање је показало да многе земље ЕУ које издвајају најмање средстава за постизање НАТО циља од два одсто БДП на одбрану - укључујући Италију, Шпанију и Белгију, такође имају међу највишим нивоима дуга и буџетског дефицита у Европи.
Напор да 32 чланице Алијансе предвођене САД повећају потрошњу на одбрану као одговор на сукоб у Украјини, оптеретио је европске буџете у време ниског економског раста и када многе земље пооштравају своје фискалне планове.
Највећи пад потрошње био је у Немачкој, која је прошле године потрошила 14 милијарди евра мање него што је било потребно за испуњавање стандарда, наводи Ифо. Али Берлин је преполовио овај јаз у протеклој деценији, прилагођен инфлацији, и планира да га потпуно затвори ове године.
Следеће највеће европске НАТО "неплатише" су Шпанци са 11 милијарди евра, Италијани са 10,8 милијарди евра и Белгијанци са 4,6 милијарди евра. Трио је прошле године био међу шест земаља ЕУ са дугом изнад 100 одсто њиховог БДП-а. Италија је такође имала један од највећих буџетских дефицита у блоку од 7,2 одсто, а њени трошкови камата ће ове године порасти изнад 9 одсто владиних прихода.
"Земље са високим нивоом дуга и високим трошковима камата немају много простора да повећају дуг, тако да је једини прави начин да се то уради смањењем потрошње у другим областима", рекао је Марсел Шлепер, економиста у Ифоу. "Ово није лако, као што смо видели када је Немачка покушала да смањи субвенције за пољопривредни дизел, а фармери су изашли у знак протеста".
Портпарол америчког Стејт департмента Метју Милер ове недеље је признао да је дошло до "побољшања" у напорима ЕУ да све чланице НАТО-а досегну праг од два одсто. Питање европске потрошње на одбрану већ дуго је трн у оку Вашингтону.
Прошле године, две трећине од укупних 1,2 билиона евра НАТО потрошње за одбрану стигло је из САД, што је више него дупло више од 361 милијарде евра које су потрошиле чланице ЕУ, Велика Британија и Норвешка заједно.
Анкете НАТО-а показале су ниску подршку јавности за повећање потрошње на одбрану. Примера ради, само 28 одсто Италијана сматра да би њихова земља требало да повећа војну потрошњу, док 62 одсто жели да троши исто или мање.
Упркос томе што је дом НАТО штаба, потрошња Белгије за одбрану износила је само 1,21 одсто БДП-а прошле године, што је једна од најнижих у Алијанси. Шпанија није била много боља са 1,24 одсто, а Италија са 1,47 одсто. Искључујући седам европских земаља које су саопштиле да ће ове године достићи циљ НАТО од два одсто, укључујући нову чланицу Шведску, Ифо је открио да ће европски мањак и даље бити 35 милијарди евра.
"Крећемо се у правом смеру, али сувише споро и прекасно", рекао је пољски министар спољних послова Радослав Сикорски, истичући да ће руска потрошња за одбрану ове године достићи 7 одсто БДП-а. "Руска економија већ функционише на ратним основама. Европске економије треба да пређу барем на кризни режим".
