Свет
Коме треба НАТО још? Алијанса је лицемерна, ратоборна банда, а не одбрамбени савез
Повлачење САД из НАТО било би добро и за Европу и за САД, оцењује аутор текста у конзервативном АГ
Када је Доналд Трамп упозорио чланице Северноатлантске алијансе које не издвајају довољно за одбрану да ће бити препуштене саме себи, његови противници дигли су џеву која се чула до неба због његовог "неамеричког" понашања.
Али, подсећа конзервативни медиј "Америкен грејтнес" (АГ), Трамп није први који је прозвао НАТО чланице због избегавања издвајања за војску. Само што је он, за разлику од претходника, спреман да их притисне.
Оно што је "прљава мала тајна" коју нико не жели да призна је да САД одговара да Европа занемарује своју одбрану. Што су војно слабији европски партнери Вашингтона, то ће им САД бити потребније. Због санкција Москви, Европа је сада још више зависна од Сједињених Држава за енергенте него пре почетка сукоба у Украјини.
Постоји једна узнемирујућа ствар у америчкој политици, а то је да су званични разлози сукоба у Украјини као што је "одвраћање ничим изазване руске агресије" или "заштита демократије у Украјини" само маскирање чињенице да САД финансирају сукоб како би истовремено ослабиле и Русију и Европу.
Ако је то тачно, онда је Украјина доказ америчке равнодушности према добробити њених вазалних држава у Европи, али и перфидности европских лидера, који штете добробити својих земаља у замену за личну моћ, наводи АГ.
Да ли је НАТО заиста тако сјајан, пита аутор текста, адвокат Кристофер Роуч и наводи три показатеља да - није.
Да ли НАТО јача безбедност земаља чланица?
Заговорници НАТО-а наводе да Алијанса одржава мир у Европи од Другог светског рата, што је тврдња коју побија историја - од Хладног рата, допринос НАТО-а европској безбедности и светском миру далеко је од импресивног. Пре свега, европске земље значајно су смањиле своје војске и ослониле се на САД за заштиту, поставши самим тим зависне и од трговине са Сједињеним Државама.
"Друго, НАТО је мало учинио да заустави насиље током ратова у бившој Југославији непосредно након Хладног рата. Председник САД Бил Клинтон се окренуо НАТО-у када су Уједињене нације одбиле америчке предлоге промене режима у Србији. Под заставом НАТО-а, Сједињене Државе су покренуле сраман напад на Србију да би помогли косовским сепаратистима 1999. године", наводи Роуч.
"Косовски рат је открио НАТО као сушту супротност одбрамбеном савезу, као ратоборну банду која воли да се петља у туђа посла и чије је лицемерје тешко порећи. Ово је било још очигледније када је НАТО водио сличан ничим изазван рат на лажним хуманитарним основама против Либије 2011. године", додао је он.
Трећи доказ да НАТО не одржава мир у Европи је ширење Алијансе ка границама бившег Совјетског Савеза, а затим и на бивше совјетске балтичке државе иако је Русија била "некомунистичка, неидеолошка и неекспанзионистичка земља".
Уместо да промене курс, САД и НАТО су проширили савез на руске границе, сугерисали да ће Украјина и Грузија ускоро постати чланице, у источној Европи поставили одбрамбене системе против балистичких ракета, па чак и подржали џихадистичке побуњенике у Чеченији. Све ово заједно чини Русију прилично очекивано непријатељском.
Ове политике су такође биле у супротности са америчким интересима у другим деловима света. Подстичући дефакто савез између Русије, Кине и других сила у настајању. Другим речима, политика САД јача њихове противнике и чини очување статуса "једине суперсиле" све мање одрживим.
Русија
Могућност придруживања Украјине НАТО-у можда није испуњена, али је резултирала масовним, несрећним сукобом који се могао избећи. Иако није формално страна у сукобу, НАТО је отворено и опасно пружао обавештајну и извиђачку подршку Украјинцима, поред огромне финансијске и војне помоћи.
Како би се Американци осећали на месту Руса? Ако је судити према претходним лажним вестима које су пласиране пред крај Трамповог мандата, били би уплашени и гневни.
Све то је последица непромишљене, неистините антируске идеологије коју неоконзервативци гаје откако је та земља постала способнија и одлучнија након Путиновог доласка на власт 2000.
СЕАТО
Убрзо након што је НАТО формиран 1959. године, Сједињене Државе су ушле у сличан споразум назван СЕАТО - Организација споразума југоисточне Азије. Чланови СЕАТО-а су били Аустралија, Филипини, Француска, Велика Британија и Сједињене Државе. СЕАТО је био један од темеља војних обавеза Вашингтона према Јужном Вијетнаму.
Сједињене Државе су се држале ових обавеза скоро две деценије, користећи логику сличну тренутној ангажованости у Украјини, укључујући важност одржавања кредибилитета. Али Вијетнамски рат се показао веома скупим, и временом је америчка јавност изгубила поверење у мисију.
Када су САД склепале мировни споразум између Северног и Јужног Вијетнама, 1973. и пропустиле да испоштују своје уговорне обавезе према Јужном Вијетнаму ситуација је кулминирала успешном северновијетнамском офанзивом 1975. Када је Јужни Вијетнам пао, постало је јасно да је губитак толиког броја живота, средстава и кредибилитета био гори за Сједињене Државе него да нису биле у савезу.
Сједињене Државе ће поново научити ову лекцију у Украјини. Вашингтон можда нема никакве уговорне обавезе према Украјини, али је Џозеф Бајден ставио на коцку престиж САД тако што се више пута обавезао да ће остати "колико год буде потребно". Пошто ће Украјина изгубити и фронт је већ почео да се урушава, крајњи неуспех мисије додатно ће поткопати кредибилитет Америке као савезника. Такође ће дискредитовати моћ одвраћања америчких снага јер се велики део сукоба водио америчком опремом, америчким новцем и америчком тактиком.
Иако је удар на кредибилитет неизбежан, Америка би требало да прекине сарадњу не само са Украјином, већ и са НАТО-ом пре него што ствари дођу до краја. Нема ничег светог у НАТО-у, везе САД и Европе су ослабљене, а трошење стотина милијарди долара на безнадежне пограничне ратове у Европи није у америчком интересу, наводи аутор.
Да би дошло до америчког повлачења из НАТО-а, Европа мора поново да се наоружа, а САД морају да прихвате да Европа више неће бити у вазалном положају. Другим речима, америчко повлачење из НАТО било би добро и за Европу и за Сједињене Државе.
На тај начин би се умањило тренутно непријатељство Европе према Русији, а Москва би добила осећај сигурности који јој тренутно недостаје. Такође, то би вратило у игру најјачи атрибут Америке, а то је "мека моћ".
Изван структуре НАТО, Америка би и даље могла да брине о европској цивилизацији, да одржава јаке комерцијалне везе и да се укључује тамо где су њени пријатељи угрожени, без чврсте уговорне обавезе. То би смањило тензије и било у складу са ширим принципима правде који повећавају амерички престиж и "меку моћ", закључује се у тексту АГ.
