Свет

"Дојче веле" о нуклеаркама у Турској: Руси граде, Руси контролишу, а све усред НАТО државе

Руси граде прву нуклеарку у Турској, а по свему судећи градиће и другу. Док западне земље тренутно покушавају да смањење зависности од руске енергије, Турска и даље остаје уз Русију
"Дојче веле" о нуклеаркама у Турској: Руси граде, Руси контролишу, а све усред НАТО државе© Photo by Sezgin Pancar/Anadolu Agency via Getty Images

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган је у априлу 2023. славио покретање првог од четири планирана реактора у првој нуклеарној електрани у Турској речима: "Турска сада улази у лигу земаља које имају нуклеарну моћ". А ово јачање Турске нуклеарне моћи је за немачки сервис истовремено и јачање руске моћи у једној НАТО чланици.

Пензионисани турски амбасадор Митхат Ренде сматра да Русија улагањем у турске нуклеарке жели да наруши солидарност унутар НАТО-а. Енергетски стручњак Али Ариф Актирк такође истиче стратешки значај нуклеарке за Русију.

"Руски циљ није само улагање у нуклеарну енергију, већ и улагање у једну НАТО државу", рекао је Актирк за немачки државни медиј.

Кључна је, наводи немачки медиј, локација оба постројења. Акују је саграђен на обали Средоземног мора, док би постројење у Синопу требало бити изграђено на најсевернијој тачки земље, на обали Црног мора, што, како оцењује, омогућава Русији илзазак на два мора.

"Дојче веле" упозорава да ће "овакав корак продубити енергетску зависност Турске од Русије и додатно оптеретити већ тешке односе са Западом" и то у време када западне земље покушавају да смањење зависности од руске енергије".

Од почетка рата у Украјини, Турска је постала један од најважнијих увозника руске енергије - због тога има попуст и до 30 одсто. Према анализи Ројтерса, турске власти и компаније су повећале увоз руске нафте и тиме у 2023. уштеделе око две милијарде долара.

Око 40 посто увезеног природног гаса у Турску долази из Русије, као и чак око четвртина укупне енергије.

Према тренутним подацима Регулаторне агенције за енергетско тржиште (ЕПДК), зависност Турске од Русије у погледу сирове нафте и нафтних производа сада износи 68 посто. Овај удео је крајем 2022. био око 41 посто.

Стручњаци "Дојче велеа" наводе да Турска не треба да следи "негативан пример Немачке" чија тешка индустрија има потешкоће откако је почео рат у Украјини.

Осим изградње нуклеарних електрана, Русија планира да Турску претвори у гасно чвориште - односно да преко Турске извози гас у Европу. Ердоган подржава ту идеју.

Руска контрола

Радови на изградњи нуклеарке Акују у јужнотурском граду Мерсину још трају. Према званичним подацима, када буде готова, требало би да покрива око 10 одсто енергетских потреба земље и струјом снабдева око 12 милиона потрошача. У изградњу је већ уложено око 20 милијарди долара.

Првобитно је 100 одсто припадало руској државној корпорацији "Росатом". Уговором је зацртано да ће већински власник електране и убудуће бити Русија: "Удео руских компанија и институција никада не сме бити мањи од 51 посто".

Иако је било најављено да ће преосталих 49 одсто деоница бити продато турским инвеститорима, то се до сада није догодило.

У управном одбору компаније "Акујy Нуклер А.С." нема турских држављана. Једини је био Џунед Запсу. Он је у међувремену дао отказ, јер "није испуњен његов захтев за приступ физичким састанцима, као и информацијама и документима који се односе на питања од јавног интереса".

Турска већ неколико година планира изградњу друге нуклеарке у граду Синопу на обали Црног мора - директно прекопута Русије. О изградњи је преговарала с САД, Јапаном, Јужном Корејом и Русијом. Чини се да ће и ова нуклеарка бити у власништву Русије.

После председничких избора у Русији и локалних избора у Турској (31. март), Путин ће посетити Турску. Проширење енергетске сарадње вероватно ће бити једна од тема разговора.

Иначе, влада у Анкари такође већ планира изградњу треће електране: у Игнеади, Киркларелију, неколико километара од границе са ЕУ. За то се разматра сарадња с Кином.

image