Свет
Мегаломанија: Макрон би да је и Наполеон, и Ангела Меркел, и Роки Балбоа - али не успева
Француски председник кренуо је у кампању како за ЕУ изборе тако и да буде лидер "уједињене Европе" - без много успеха
Искористивши излазак Велике Британије из Европске уније и поделе у немачкој владајућој коалицији, француски председник покушао је да се позиционира као креатор спољне политике ЕУ. Од жестоких критика сукоба у Украјини до хуманитарне кризе у Појасу Газе, Емануел Макрон је само успео да изнервира савезнике.
Његови контроверзни коментари о слању НАТО војника у Украјину довели су до јавног сукоба са немачким канцеларом Олафом Шолцом (који је поручио да Немачка неће слати своје трупе); изнервирали су Сједињене Државе које су и даље гарант безбедности Старог континента и потпуно разоре илузију "уједињене Европе".
За многе у ЕУ, Макрон је "пун приче ко пас бува" - нарочито када је реч о слању оружја и помоћи Кијеву. Примера ради, Париз је обећао мање од две милијарде евра помоћи Кијеву - Немачка 22 милијарде.
Неименовани високи амерички званичник рекао је "Блумбергу" да Макронов покушај да "унервози" Владимира Путина причом о НАТО снагама у Украјини, не само да није уродио плодом већ је имао супротан ефекат.
Приморавајући Берлин да јавно одбаци могућност слања трупа, Макрон је успео да отклони дуготрајну нејасноћу о томе где се налазе црвене линије савезника, рекао је високи амерички званичник.
Његови коментари нису били веома паметни ни са становишта оперативне безбедности, рекли су други анонимни амерички и НАТО званичници са којима је разговарао "Блумберг", посебно с обзиром на то да неколико земаља већ има нешто особља у Украјини.
Макрон је настојао да попуни празнину која је остала када се Ангела Меркел повукла са канцеларске функције 2021. године играјући на карту да је најмлађи лидер Француске од Наполеона. И покушавајући да се понаша као он.
Тако је био храбрији од неких других европских лидера када је, према транскрипту разговора из Макроновог кабинета, рекао израелском премијеру Бенјамину Нетанјахуу да би свако присилно пребацивање људи из Рафе представљало ратни злочин.
Ипак, недавне спољнополитичке авантуре ван Европе биле су промашаји. Његова стратегија за Африку је у дроњцима после "избацивања" из Нигера.
У игри је и унутрашња политика, али и ЕУ избори.
Макронов план за Национално окупљање уочи избора за ЕУ био је да драматизује борбу против крајње десничарске странке, наглашавајући сукоб идеологија и "руску претњу". Други циљ био је, како су оценили француски званичници за "Политико", да мотивише апстиненте али и да одврати своје и друге бираче да се окрену ривалским проевропским кандидатима као што су социјалиста Рафаел Глуксман и еколошке странке.
Неколико недеља касније, стратегија није постигла резултате, а звона за узбуну почињу да звоне. Недавна студија ИФОП-а је ставила крајњу десницу, коју предводи лидер Националног окупљања Жордан Бардела, на чело са 30 одсто гласова наспрам 21 одсто за Макронову коалицију Обнова, док је Глуксман у анкети имао 11 одсто.
Свестан драматичног пада популарности и вртоглавог успона јавног дефицита, Макрон је "скинуо рукавице" (након што је за Инстаграм позирао у боксерским и поручивао Европи да не буде "кукавица") и директно напао Национално окупљање Марин Ле Пен.
Овог месеца, водећи кандидат Макронове странке Валери Еје упоредила је лидерку крајње деснице Марин Ле Пен са Едуаром Даладјеом, предратним француским премијером који је потписао Минхенски споразум са Хитлером 1938. "То су исте речи, исти аргументи, исте расправе. У Минхену смо 1938.", рекла је она.
"Национално окупљање делује као портпарол Москве", рекла је нова чланица ЕП Мари-Пјер Ведрен. "Да смо њих слушали имали бисмо фрегзит (излазак Француске из ЕУ), Спутњик вакцине и подржали бисмо Русију" против Украјине, наставила је она.
Упркос свему, кампања није упалила, делом и због Макронове личности која је као "цревца" - или их волите или вам је мука од саме помисли на иста. Средине нема.
