Немачки Маршалов фонд: Европска војска је бесмислена идеја

Од када је први пут предложена 1950-их, идеја о европској војсци никада није напуштена, а сада, са сукобом у Украјини, поново је почела да диже своју неефикасну главу.

Са недавно објављеном одбрамбеном стратегијом Европске уније и планом за именовање европског комесара за одбрану, могло би се закључити да би идеја о војној и одбрамбеној политици ЕУ коначно могла да полети. Али као и у прошлости, ово је ћорсокак. Заједничка, централизована европска одбрана се неће десити - нити би требало, пише сарадник про-НАТО Немачког Маршаловог фонда Барт Шевџик.

У теорији, идеја удруживања снага делује привлачно: јединствена европска војска би избегла скупо дуплирање, уштедела средства и елиминисала бирократску неефикасност. Заједничка војска би такође могла да доведе до кредибилнијег одвраћања и веће ефикасности на бојном пољу.

Али све док се ЕУ састоји од држава, идеја о заједничкој војсци је суштински погрешна, пише за "Форин полиси" бивши члан особља за планирање политике Стејт департмента САД.

Таквом војском управљала би сенка вета Француске, Немачке, Мађарске или било које друге државе чланице која би могла да има другачији приступ употреби силе, другачији однос према Русији или различит поглед на обезбеђивање оружја у конкретном сукобу.

Пошто је живот хиљада њихових грађана угрожен, готово је незамисливо да би Париз, Берлин или Варшава били спремни да пошаљу своје војнике под заставом ЕУ без коначног вета на ову одлуку. Бескрајне препирке, огорченост и друга трвења били би готово осигурани. Каква је корист од војске ЕУ ако је не можете користити?

Штета је протраћити добру кризу: Фон дер Лајенова би да буде ратна председница ЕУ

Уместо да се држи илузије о војсци ЕУ, Европа ће бити колективно јача и сигурнија ако распореди тим ојачаних државних армија. Европски лидери треба да се усредсреде на проширење способности својих земаља, са свим потенцијалним дуплирањем и неефикасношћу својственим овом приступу, наводи сарадник Немачког Маршаловог фонда.

Шевџик пише и да би земље ЕУ требало да блиско сарађују не само са Сједињеним Државама – чија би посвећеност Европи могла да се промени након овогодишњих председничких избора – већ и са савезницима у НАТО-у, Британијом и Норвешком, које заједно троше око једне трећине онога што 27 чланица ЕУ троше на одбрану.

Другим речима, јачање капацитета и позивање чланица на одговорност би требало да буде фокус ако Европа жели да буде ефикасна војна сила способна да обезбеди сопствену безбедност – без обзира на то шта се дешава у Украјини или у Сједињеним Државама, закључује Шевџик.