Кокаин прети европским демократијама

Главна дестинација за јужноамерички кокаин више нису Сједињене Америчке Државе, јер се Америка све више окреће опијатима, а продавци нове купце налазе у Европи. На главне европске луке Антверпен, Ротердам, Хамбург, Авр "сручила се лавина белог праха", пише француски "Поен". 

Већ неколико година испоруке кокаина у Европу постају све значајније, тврди и Сјоерд Топ, Директор Оперативног центра за анализу поморских обавештајних служби за наркотике, који укључује шест земаља ЕУ (Ирска, Холандија, Шпанија, Италија, Португалија, Француска) и Уједињено Краљевство. Он истиче да употреба овог наркотика расте свуда, укључујући и источну Европу.

"Цена грама кокаина је стабилна у европским земљама док се број заплена нагло повећава, што је доказ да дроге на тржишту увек има више. Европски центар за праћење дрога и зависности од дрога, који тестира отпадне воде из разних европских земаља, такође напомиње да су бројке у порасту, и то не само у Белгији и Холандији, које су прве на (неславној) ранг листи", истиче Топ. 

Према његовим речима, кокаин није штетан само за јавно здравље, већ утиче и на пораст насиља и корупције.

"Све је више корумпираних представника власти и правосуђа у западној Европи. Кокаин ствара толико новца да представља претњу европским демократијама", оцењује Топ и додаје да у Европи многи верују да није проблем да се узме кокаин.

"Они нису свесни да конзумирање кокаина промовише насиље, убиства, прање новца и деградацију животне средине. Да ли млади Европљани, тако осетљиви на питање климатских промена, знају да грам кокаина садржи десетине хемикалија и да узгој коке монополизује тло појединих региона Јужне Америке?", пита се он. 

Највећи део кокаина стиже бродовима директно из Јужне Америке, али је у протекле три или четири године много терета прошло кроз Гвинејски залив пре него што је стигло до европске обале. Главни разлог су пооштрене контроле и сарадња обавештајних служби у Европи, што, како каже саговорник "Поена", није случај са земљама које се граниче са Гвинејским заливом.

Према неким проценама, само десет одсто произведеног кокаина буде пресретнуто, али Топ тврди да нико не зна тачне бројке. 

"Не знамо колико се кокаина произведе годишње. Све што знамо је да се заплене повећавају, а тако и производња", закључује он.