Свет
Шта је "спорно" у закону о страним агентима у Грузији?
Грузија поново покушава да усвоји закон о страним агентима коме се противи опозиција, као и САД и ЕУ. Међутим, овај пут грузијске власти су спремне да иду до краја
Бакље, протести, сукоби с полицијом уз салве увреда и заставе Европске уније- последице су покушаја грузијских власти да се усвоји закон о страним агентима којим би се лакше контролисао рад невладиних организација које могу да буду претња по националну безбедност. Проевропска опозиција уз подршку ЕУ тврди да закон "није демократски" али званичници у Тбилисију су спремни да иду до краја.
Шта каже предлог закона?
Према документу "О транспарентности страног утицаја", ако за годину дана најмање 20 одсто финансија невладиних организација (НВО) буде уплаћен из иностранства, они ће морати да пријаве све своје приходе и расходе и биће уврштене и у регистар организација које остварују интересе стране власти. Ову листу ће израдити Министарство правде.
Уколико било која организација крије приход или га не пријави, биће изречена казна од 25 хиљада ларија (више од 9,3 хиљаде долара). Предлог закона се не односи на појединце, спортске савезе, образовне установе. Иницијатива не предвиђа кривичну одговорност.
Притисак и улица против закона
Након "обојене револуције" 2003. године и доласка на власт Михаила Сакашвилија Грузија постаје кавкаски центар за многобројне невладине организације и фондове које финансирају странци.
Да Сакашвили није почео рат 2008. године, вероватно се ништа не би променило.
Међутим, након што су Јужна Осетија и Абхазија прогласиле независност, а Сакашвили изгубио власт, Грузија од 2012. почиње да води опрезнију политику.
Да је Тбилисију било доста мешања у унутрашње послове говори и понашање владајуће партије Грузијски сан. Иако Грузија сарађује са НАТО-ом и жели да постане чланица ЕУ, Тбилиси није увео антируске санкције и није обуставио копнени и ваздушни саобраћај са Русијом.
Али, Грузијски сан је решио да усвоји закон о страним агентима како би могао да контролише рад многобројних НВО,а то су први пут покушали почетком 2023. године.
Први пут је Грузијски сан покушао да усвоји овај закон почетком 2023. године.
Одмах након тога уследили су масовни протести, туче демонстраната са полицијом и политички притисак на Тбилиси.
Аутори америчке верзије закона о страним агентима обратили су се грузијском парламенту са захтевом да повуку иницијативу, саопштио је у марту прошле године председник Шалва Папуашвили. Тада је Грузија подлегла притиску САД, ЕУ и улице.
"Примамо к знању апел иницијатора да се повуче предлог закона који се тиче такозваног превода америчког ФАРА (Закон о регистрацији страних агената – напомена ТАСС) и он је повучен", рекао је Папуашвили.
Покушај број два
Иако се чинило да је након масовних протеста и претњи закон о страним агентима постао прошлост, Грузијски сан је решио да покуша поново. Можда звучи невероватно, али је томе допринела Специјална војна операција коју је покренула Русија у фебруару 2022.
Након почетка СВО, све земље које су у добрим или неутралним односима са Русијом су биле изложене великом притиску САД и ЕУ, па ни Грузија није изузетак.
Осим што се од Тбилисија захтева да уведе антируске санкције и уништи своју економију, многе НВО су охрабривале да се отвори "други фронт", то јест да Грузија силом врати Јужну Осетију и Абхазију.
Иако "Грузијски сан" није ни близу проруски, власти Грузије схватају да земља неће издржати нови рат, па су се одлучиле да обуздају организације које се мешају у унутрашње послове државе.
Грузијски парламент усвојио је 17. априла у првом читању предлог закона о страним агентима. Закон су подржала 83 посланика, а ниједан му се није успротивио.
Посланици опозиције напустили су салу пре почетка гласања у знак протеста док је грузијска председница Саломе Зурабишвили назвала закон "проруским" и рекла да ће ставити вето.
Кремљ је саопштио да закон о страним агентима у Грузији не треба да се назива "руским". Прес-секретар руског председника Дмитриј Песков подсетио је да су САД прве одржавале своју "унутрашњополитичку хигијену", где је Закон о страним агентима (ФАРА) на снази од 1938. године.
Владајућа странка је више пута навела да је главни циљ предлога закона транспарентност и контрола новца који невладине организације добијају из иностранства.
Представници владајуће партије су више пута тражили од својих противника, али и од западних партнера, да аргументују зашто је овај закон "проруски". До сада ниједан противник закона то није успео да уради.
Нови притисци
Без обзира на то што закон још није усвојен, САД су навеле да су озбиљно разочаране одлуком грузијског парламента да додатно промовише предлог закона.
Према речима портпарола америчког Стејт департмента Метјуа Милера, ако буде усвојен, предложени закон би могао да "ограничи слободу изражавања и омета рад независних медијских организација".
Председник Европског савета Шарл Мишел рекао је 20. априла да би усвајање закона о страним агентима могло да одложи, а не да приближи придруживање Грузије ЕУ.
Грузија је веома оригинално одговорила на покушај мешања САД и ЕУ.
Лидер владајуће партије Грузијски сан, бивши премијер земље Иракли Гарибашвили је изјавио да "уколико кажу да ћемо сутра постати чланови Европске уније, онда ћемо тај закон врло лако укинути, ревидирати га, поновити или усвојити нови".
Премијер Грузије Иракли Кобахидзе је био ригорознији: "Да су невладине организације постигле оно што су активно покушавале да ураде 2020-2022, а то је да смене власт револуцијом, данас би Грузија била у лошијој позицији од Украјине".
Вреди подсетити да закони о страним агентима важе и у неким западним земљама, као и у Аустралији, Израелу, Кини и другим државама.
Грузијске власти сматрају да закон неће наштетити европским интеграцијама земље, већ ће, напротив, ојачати суверенитет републике и приближити је ЕУ.
Према речима генералног секретара Грузијског сна, градоначелника Тбилисија, Какхе Каладзеа, ако Република не ојача свој суверенитет, онда "Европа такву Грузију неће желети".
Закон о страним агентима, како се наводи у образложењу, треба да буде усвојен у трећем и коначном читању 17. маја. Ипак, наравно, ступиће на снагу касније, јер је председница Зурабишвили већ изразила жељу да стави вето.
Да би се прегласала њена одлука, парламенту ће бити потребна проста већина гласова посланика, односно 76 од њих 150.
Данас владајућа партија има 83 посланика у Скупштини. Сходно томе, превазилажење вета председника неће бити проблем.
